U knjizi „Kulturna transformacija grada“ urednica Biljana Mickov sabrala je eseje 15 domaćih i stranih autora koji se bave različitim sferama savremenog stvaralaštva, ali i analizama poput onih o razvijanju kreativne ekonomije ili stihijskim finansiranjem u kulturi. Ovo je deo njenog uvodnog teksta.
Važno je postaviti kulturu u centar razvoja jednog grada. Prava mera u formiranju kulturnih politika, istraživanja i sposobnosti, sa ciljem privlačenja interesovanja publike kulturnim sadržajima, trebalo bi da odražava već formirane načine na koje publika i zajednica koriste svoje slobodno vreme, istovremeno im nudeći i mogućnost sticanja nekih novih i alternativnih iskustava. Mora nam biti jasno da kultura nije samo umetnost i da ona isto tako karakteriše ljudske aktivnosti. Kultura jeste i mora biti sadržaj svih sektora i institucija koje se razvijaju u regiji, državi, na većem prostoru, u vremenskim periodima… Kultura je deo javnih poltika i važna je za promociju umetnosti, koja reflektuje istoriju, razvoj i modernizaciju sredine, vezu sa drugim kulturama u okolini, i šire u svetu. Razvoj kulture je povezan i sve više umrežen.
Konstantan proces preispitivanja i promišljanja, invencija i obnavljanja, trebalo bi da predstavlja suštinu kulturnih politika, jer je to zaista jedini mehanizam koji pravilno odražava i prati dinamičnost i stalne promene prisutne u globalnoj kulturi.
Društvo većeg diverziteta (ne samo etničkog), koje treba da vrednuje znanje i kontinuirano učenje, mora konstantno da gradi kulturni stub (Culture 21: Action – prvi je dokument sa globalnom misijom koji zagovara uspostavljanje osnove za odgovornost gradova i lokalnih samouprava za kulturni razvoj) koji će podupreti razumevanje sveta, nadgradnjom čovekovog razvoja kroz pristup i bavljenje kulturnim aktivnostima. Živimo u jedinstvenom vremenu u kome rasprave o odnosu između kulture i razvoja zauzimaju sve više prostora na globalnom planu.
Postglobalni period
Polazna tačka ove vrste politike ne odnosi se na to kako da kreiramo politiku koja odražava globalnu kulturu, onu koja je na našem pragu, već na koji način da lokalnu kulturu i njen kontekst uspešno integrišemo u globalnu kulturu. Isključivo politika čiju suštinu predstavlja proces kontinuiranog preispitivanja i promišljanja konteksta, i kretanja u njenim okvirima, ali i kretanja u njenoj okolini, može dati koristan doprinos definisanju kulture i njenom pravilnom pozicioniranju u savremenom okruženju.
Većina evropskih gradova zasniva svoju kulturnu politiku na četiri ključna principa: kulturni identitet, kulturna raznolikost, stvaralaštvo i učestvovanje građana u kulturnom životu. Strategija razvoja kulture trebalo bi da obezbedi da se ovi principi posmatraju i prepliću u svim javnim politikama.
Grad – kultura sa ivice ka centru
Kulturna politika treba da predstavlja razvojne strategije grada u cilju razvijanja kreativnosti. Gradska veća treba da promoviše ambicioznu politiku podsticanja i omogućavanja uključivanja građana u procese kreiranja i sprovođenja kulturnih politika na nivou grada, kao i jačanja uloge gradskih institucija kulture.
Prioritet je uvek obnavljanje javnih prostora za kulturna dešavanja i umetničke aktivnosti, koji bi predstavljali društveno jedinstvo grada, kao jačanje kulturnog identiteta grada koji se temelji na mreži kulturnih entiteta i udruženja. Nema sumnje da je upravo ova čvrsta mreža osnova za promociju i sprovođenje ambicioznih politika u oblasti kulture na nivou grada. Kao ključni element promocije urbane transformacije treba odrediti inovativni profil grada. Time bi se podstakao doprinos sektora kulture ekonomskom rastu…
Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad, 2015.
Oprema teksta/fotografije korzoportal
PROČITAJTE I: intervju-zelimir-zilnik, videomedeja-nekada, intervju-ljubomir-vucinic-slike-na-fonu-dzeza, branislav-dobanovacki-plakati-koje-nisu-trazili