U toku je proces velike obnove Kosančićevog venca, jednog od najstarijih delova Beograda, svakako područja sa nataloženim bogatstvom slojeva prošlosti i skrivenih tajni. Kosančićev venac je tih budžak u senci lipa, u kome cvrkuću vrapci, u koji ljudi dolaze, ali retko prolaze, u kome nema trke i nervoze, u kome zvono Saborne crkve svakih 15 minuta opominje da smo na ovom svetu prolazne mrvice.
Kosančićev venac, 2017.
Kosančić krije zagonetku beogradskog Šanca, Varoš kapije, stoletnu kaldrmu, lagume, slikarske ateljee, iznenadne panorame, temelje antičke vile, pepeo spaljenih knjiga Narodne biblioteke. Iza oronule tarabe svoju priču su nam pričali besmrtni maratonci Topalovići. Ovde vekovima stoluju beogradski mitropoliti, Sima Marković je u Ustanku probijao put ka Tvrđavi, ovde je rastao Mihailo Obrenović, ovde su živeli Mika Alas i Olja Ivanjicki, a danas studenti akademija primenjenih i crkvenih umetnosti vežbaju iza štafelaja, vajarskih kola, keramičkih točkova i mozaičkih stolova.
Dozvolili smo da Kosančićev venac toliko propadne, da je postalo sramota na šta je ličio do pre neku nedelju. Godinama je služio samo kao parking. Bez sadržaja, oljuštenih fasada, razlupanih prozora i zapuštene rupe na mestu Biblioteke, delovao je kao upišani deda koji čeka da mu neko promeni gusku.
Sadašnja beogradska vlast je odlučila da temeljno obnovi Kosančića. Šta će novoga to doneti? U planu je zamena toplovoda, vodovodnih cevi, elektroinstalacija, potom prepatosanje kaldrme, uvođenje novog urbanog nameštaja. Paralelno sa parterom uveliko se radi sređivanje velikog broja fasada. Kosančićev venac je danas sav pod skelama. Ovaj deo grada koji važi za mesto u kome se možda najbolje oseća duh onog pravog starog Beograda, njegov pupak, njegovi Delfi i Zid plača, za nekoliko meseci će izgledati potpuno drugačije, umiveno, osveženo. Kaldrma će biti sređena a fasade čiste. Restaurisano poprsje Ivana Kosančića će ponovo ponosno gledati na prolaznike iz niše kuće na lakat. Obnova grada kakvu svi želimo!
Vizuelizacija prvonagradjenog konkursnog rada za Gradsku galeriju
Kada odu buldožeri i kiperi, da li će senke ostati iste, da li će se vratiti vrapci, da li će i dalje u lipnju mirisati lipe? Da li će galerije i ateljei nastaviti da rade, da li će budući bogoslovi i primenjaši ostati ovde da uče veštinama lepih umetnosti? Obnova starih četvrti je proces vredan pažnje i pohvale. Nikako ne valja kada pustimo da stari deo grada propada decenijama, kao što ne valja ni kada se za godinu dana sve radikalno obnovi i sredi. To je slika naše stvarnosti i našeg decenijskog odnosa prema kulturnom nasleđu i duhovnim vrednostima prošlosti: diskontinuitet ili ako hoćete srpski: netrajanje, glavna osobina našeg društva. I tu leži opasnost: brza i radikalna promena fizičkog izgleda povlači i brzu promenu vlasnika i korisnika, džentrifikaciju, ili opet po srpski, raslojavanje. Vizuelizacije sa nagrađenih radova sa konkursa za izgradnju Gradske galerije i uređenje Kosančićevog venca nagoveštavaju moguću promenu: ulice su zamišljene sa puno mladih, srećnih, opuštenih i bezbrižnih ljudi, a danas su to samo ljudi koji imaju novca. Ovaj tradicionalno narodski kraj može preko noći da postane stecište bogatih ljudi, fancy elite, ekskluzivnih restorana, hotela, butika i jedan od najstarijih delova Beograda veoma lako može a postane jedan od najmlađih delova Beograda, a to ne želimo. Želimo Stari Beograd za sve.
Aleksandar Stanojlović
PROČITAJTE I: studija-pesacke-zone-u-starim-gradskim-jezgrima, istrazivanje-kulturne-potrebe-i-navike-gradana-srbije, olga-olja-ivanjicki-u-jednom-secanju-povodom-izlozbe, golubacka-tvrdava-u-jeku-obnove, studija-slucaja-podgrade-petrovaradinske-tvrdave-i-njegova-prizemlja, grad,