Korzo Portal za urbanu kulturu i baštinu osnovali su Silvia Dražić, Aleksandar Stanojlović, Kaća Lazukić Ljubinković i Bojana Karavidić 2013. godine, s namerom da promovišu sadržaje koji su obuhvaćeni u nazivu portala. Naši sagovornici od tada do danas jesu ličnosti koje stvaraju s vizijom. Podsećamo se početka. korzoportal
Prvonagrađeni Strahinja Dimitrijević i žiri
Prvi (i jedini) javni konkurs korzoportala bio je pod nazivom “Kič vodič”. “Smisao našeg konkursa i nagrade je da kič imenujemo i da ga učinimo vidljivim. I možda da podsetmo da je kritičko mišljenje najveći neprijatelj kiča”, napisano je u obrazloženju žirija (Silvia Dražić, Aleksandar Stanojlović, Kaća Lazukić Ljubinković, Bojana Karavidić). Od 73 rada žiri je odabrao tri. Nagrada je prvonagrađenom Strahinji Dimitrijeviću, stomatologu iz Niša uručena 13. marta 2014. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.
Prva nagrada, Strahinja Dimitrijević “Digitalna ikona”
Iz saopštenja žirija: …Prvoplasirani rad Strahinje Dimitrijevića najdublje zahteva od posmatrača da razmisli i proba da da odgovore o savremenom odnosu tradicije i tehnologije, kroz predmet upakovan u formu suvenira, koji jasno asocira na memoriju i duh mesta u kome je taj predmet izložen. Jedna od odlika kiča je nagomilavanje. Na ovoj fotografiji ono je višestruko. Najpre su to nagomilane ogrlice, narukvice i đinđuve (sa kvazi religioznom konotacijom) među kojima je smešten i centralni objekt prema kojem je fotografija i nazvana Digitalna ikona, a to je u stvari CD sa likovima svetaca, probušen da bi se mogao zakačiti. I on preobilan: tu su slike svetitelja u boji, četiri na svakoj strani sveta tog CDa, tu je rustična pozadina u dve boje, potom okvir koji se višebojno preliva i na koncu ukrasna resa na dnu i heklani motiv na vrhu. Naziv Digitalna ikona još jednom ironizuje fotografiju jer ovaj disk ne služi svojoj svrsi, nego budući da je probušen i dopunjen crvenim ukrasnim trakama može da se upotrebi možda kao privezak za ogrlicu ili ukrasni visuljak koji se kači na retrovizor ili neko značajno mesto u stanu. Kič fotografija snimljenaje u etno selu Stanišići kod Bijeljine… Da li je ovaj turistički centar u koji hrle hiljade ljudi predivan ili je ruglo? Da li su replike artefakata prošlosti tradicija ili neuspelo oponašanje?
Druga nagrada, Nandor Vaci “Kult(ura)”
Korzo Portal za urbanu kulturu i baštinu organizovao je javni foto konkurs pod nazivom Kič vodič u okviru koga je kič fotografija centralna tačka. U savremenoj kulturi koja je demokratizovala pojam kiča ukidajući razliku između njenih elitnih i populističkih oblika, nije lako definisati kič. Ni mnogi teoretičari s kraja 19. veka kada je kič iz nemačkog jezika (der Kitsch) i umetničkog konteksta krenuo u širu upotrebu koja je redefinisala i menjala njegova značenja, ne slažu se oko njegove definicije. Da li je kič radikalno zlo, umetnost sreće ili lenjost duha teško je odgovoriti. Ipak, mimo definicija, kao da još imamo sačuvano nekakvo kič čulo koje nas upozorava na njega. Herman Broh je pisao da postojanje kiča iziskuje postojanje kič čoveka koji ga voli i priželjkuje, koji je njegov proizvođač i potrošač. Zato kič može da izazove blagonaklon osmeh i uživanje. Na suprotnoj strani nalaze se podsmeh, gađenje i zgražavanje. Tako neki predmet ili pojava mogu u sebi da nose osnovu za podele u društvu (na nivou kafane ili na nivou države) i mogu dovesti do dubljih socioloških i kulturoloških podela, posebno u našim balkanskom sredinama koje su izgleda večno podeljene između kulturnog i primitivnog…
Treća nagrada, Predrag Trokičić “Terasa”
Smisao konkursa korzoportala “Kič vodič” i nagrade jeste da kič imenujemo i da ga učinimo vidljivim. I možda da podsetmo da je kritičko mišljenje najveći neprijatelj kiča.