Kroz maglu, uoči ponoći, probijaju se 31. decembra 2024. studenti praćeni građanima, ka glavnom novosadskom trgu – Trgu slobode. Novu godinu dočekuju u tišini u simboličnih 23.52, petnaest minuta tišine za isti toliki broj žrtava u zločinu koji se dogodio 1. novembra pod nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Trg Slobode u ponoć 2024
Nikada nisam dočekivala Nove godine na trgovima. Volim toplinu ukućana. A malo me i mrzi da tumaram noću okružena sa nepoznatim osobama. Sada je drugačije…
Ove godine nije bilo dileme! Na društvenim mrežama pojavila se objava – “Osvetlimo mrak u tišini uz naše student na Trgu slobode. 23.52”. Idemo! Branka P. i ja dogovorile smo se začas…
Od kada su studenti počeli da protestuju, da blokiraju fakultete i ne samo u Novom Sadu, a to je bilo ubrzo posle zločina na Novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra 2024, postala sam zavisnica od društvenih mreža na kojima su najavljivane javne aktivnosti, mogla sam da čujem njihova aktivistička objašnjenja, srce mi se rastapalo kada sam ih na nekim TV stanicama slušala kako objašnjavaju svoje zahteve upućene institucijama (ne predsedniku). Divila sam se i divim njihovoj elekvenciji, rečenicama bez floskula opozicije koje slušamo predugo…
“Nema nove godine, dužni ste nam za staru” – kako su samo smislili, pametnjakovići. Onda se rasplačem od njihove pameti, skromnosti, vedrine, smirenosti. To plakanje ide s godinama…
… Branka P. i ja stojimo ispored Crkve imena Marijinog, uglavnom je (pogrešno) nazivaju “katedralom”. Pored nas iz magle izranjaju Dana T. i J. Gvero, potom se pridružuju umetnica Tasa sa partnerom čije ime ne znam. Grlimo se kao da smo rod rođeni. Onda ćutimo. Tišina je preplavila Trg slobode. Onda se začuje zvuk klavira i Balaševićeva “Ne lomite mi bagrenje”. Od magle se ne vide suze. Onda, u tišini posle petnaest minuta kao da se budimo. Opet se grlimo…
… Magla je obuzela Novi Sad. Studenti odoše na svoje fakultete koje su blokirali (oslobodili). Kad bi bilo moguće, sve bih ih zagrlila, izljubila. Toliko su dostojanstveni, smerni, smireni, skromni, tihi, a čuju se do neba…
… Idem svojim putem kući, u Gradić. Magla. Bulevar Mihajla Pupina je pust. Čini mi se kao da je moj, da ga osvajam za studente i da moram da ga odbranim svojim koracima. Maštam, zanesena studentima koji nam čitaju lekciju osvajanja slobode bez lidera…
… Petrovaradinska tvrđava se jedva nazire u magli. Nigde žive duše. Hrabro koračam Varadinskim mostim ka kući . Osećam da mi leđa čuvaju studenti, toliko sam blažena. Katarza se oseća u vazduhu.