U Muzeju savremene umetnosti Beograd održava se postuhmna retrospektiva jednog od najvećih srpskih slikara Vladimira Veličkovića (20. oktobar 2021- 21. februar 2022) pod nazivom Figura kao izraz egzistencije. Autorke izložbe u raznim delovima: Svetlana Petrović, Žaklina Ratković, Jasmina Čubrilo. Korzoportal
Na svih pet nivoa MSU, u deset tematskih celina višedecenijskog plodnog likovnog stvaralaštva Vladimira Veličkovića (1935–2019) publika može da sagleda rad ovog slikara koji je život beskompomisno posvetio umetnosti. Izloženo je više od stotine njegovih slika i crteža. Počeo je u Beogradu, nastavio u Parizu osvajajući svetske galerijske prostore kao rado viđen gost.
Atelje u Parizu
Uvod u izložbu Vladimira Veličkovića “Figura kao izraz egzistencije” su četiri video projekcije i film “Atelje: Dan posle” što je posveta sina Vuka Vidora ocu.
Vladimir Veličković, iz filma
Vladimir Veličković je jedinstvena stvaralačka figura koja po svojim složenim identitetskim obeležjima istovremeno pripada različitim kulturama: srpskoj, jugoslovenskoj, francuskoj, evropskoj, pomerajući granice percepcije jugoslovenske umetnosti datog vremena i takođe ostavljajući mogućnost preispitivanja aktuelne postjugoslovenske umetničke pozornice… (MSU).
“… Preživeti Drugi svetski rat u Beogradu kao dečak, znači u najranijoj mladosti suočiti se s ekstremnim manifestacijama zla i slikama koje vam trajno ostaju urezane u svesti. Tako iskustveno izoštren senzitivan kapacitet transformisan je u umetnički jezik, koji je građen kroz vreme brižljim selektovanjem znanja. Veličković je svoje iskustvo putem umetnosti univerzalizovao…” ( Snežana Stamenković, NIN)
Vladimir Veličković diplomirao je 1960. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića u Zagrebu. Od 1963. izlaže samostalno i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a od 1966. živi i radi u Parizu. Predstavljao je Jugoslaviju na 36. Bijenalu u Veneciji 1972. godine. Dobitnik je brojnih značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Francuske akademije (Academie des Beaux-Arts – Institut de France) i Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU). Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem u oblasti kulture i umetnosti Commandeur dans l’Ordre des Arts et des Lettres i ordenom Légion d’Honneur. Bio je profesor na École nationale supérieure des beaux-arts u Parizu. Osnivač je fonda za crtež „Vladimir Veličković” iz koga se nagrađuju mladi umetnici Srbije (MSU).
“… Slike su samo predstave o tome šta je čovek u stanju da uradi istom tom čoveku. Njegova ikonografija košmara je barokna. Slike su mu ukorenjene u tradiciju zapadne umetnosti i otuda ne iznenađuje njegov uspeh u Evropi. Komunikativni kod mu je prepoznatljiv. Istovremeno, taj kod je srodan i sa ikonografskom koncepcijom pravoslavnog slikarskog nasleđa, koje je, takođe, jedno od polazišta…” (Snežana Stamenković, NIN)
Izložba retrospektiva Vladimira Veličkovića “Figura kao izraz egzistencije” u Muzeju savremene umetnosti Beograd obogaćena je video snimcima na kojima govori umetnik objašnjavajući svoje delo, filmom iz njegovog pariskog ateljea, arhivskim pisanim materijalom, što sve doprinosi ostvarenju bliskog susreta sa genijalnim umetnikom.
Stručna vođenja na izložbi Vladimira Veličkovića u Muzeju savremene umetnosti Beograd su četvrtkom u 16 sati, subotom u 13 sati.