U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića otvorena je izložba (5. jul 2024) – crteža, grafika i slika Milana Staševića „Užitak u nedostatku“ , koju prati obimna publikacija u kojoj pišu Milorad Belandžić, Ješa Denegri, Zoran Zec i Irina Subotić. Ostvarena je u saradnji sa beogradskom Arte galerijom. Foto: korzoportal
Višedecenijski rad Milana Staševića prepoznatljiv je po motivskom repertoaru umetnika, utemeljenom na citatima iz istorije kulture i istorije umetnosti. O tome kaže za korzoportal – „Još kao srednjoškolac kopirao sam Rembranta, Ticijana, Leonarda, eksperimentisao sam i maštao kako ću biti slikar. Kad sam studirao učilo se klasično slikarstvo, klasičan crtež, klasična grafika. Mene je jako interesovalo šta je likovna suština. U bilioteci sam danima proučavao reprodukcije remek dela svetskih slikara i počeo sam da gradim svoj svet u kome mogu da se menjam kroz različite sadržaje i forme”.
Milan Stašević insistira da je ostao veran jednoj fazi, ali da ona se grana u više pravaca – “Svoju likovnu suštinu pronašao sam u remek delima slikara, odnosno da postoji tamno – svetlo i hladne – tople boje. U grafici sam se opredelio za brakropis. Želim od običnih stvari da napravim univezalne što sam postigao. Prošetao sam kroz čitavu istoriju umetnosti od pećinskog slikarstva do Miroa, modernog slikarstva, napravio sam pismo, poruku, a koristio sam preistorijske znakove, egipatske, pećinske”.
Iz publikacije izložbe Nove male slike Milana Staševića, piše Irina Subotić – “…Kao i ranije Stašević koristi i prepoznatljive oblike (ali ne iluzorne kopije) sa slika onih stvaralaca čiji mu je senzibilitet najbliži, pa tako i dalje srećemo citate modernih velikana – Pikasa, Klea, Miroa, Modrijana, Matisa, Braka, ali i starih majstora – Leonarda, Đota ili Pijera dela Frančeske, umetnika za koga Stašević smatra da mu je u Arecu, kada je prvi put sreo njegova dela, ‘udahnuo’ suptilnu hromatsku igru svetloplavičaste – boje kamenih fosila nataloženih memorija vremena i toplih tonova lokalne zemlje – boje pečene umbre…”
Vladislav Šešlija, Milan Stašević
Značajan deo Staševićeve izložbe u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzića predstavljaju bele slike iz ciklusa Povratak početku o kojima Milorad Belandžić u publikaciji piše “…Čak i sasvim belo platno više nije dovoljno – belo! Budući da je ‘belo’, koje se izjednačava sa praznim (iz sintagme prazno platno), samo idealna konstrukcija. Stvar koja ne postoji! U likovnom tekstu ono okupira mesto boje. Budući da je spektar i deo spektra. Uslov mogućnosti svih boja i sebe kao boje…”. Naziv izložbe Užitak u nedostatku umetnik pojašnjava – “užitak je mašta posmatrača, ona nedostaje na slici, a najvažnija je”.
Otvarajući izložbu Milana Staševića direktor Galerije likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića Vladislav Šešlija rekao je da ova galerija poseduje dela 35 umetnika, od kojih su dvojica bili Staševićevi profesori – Zoran Petrović i Maden Srbinović, “a naša namera je da se onima koji su bili i profesori odužimo tako što ćemo i ubuduće izlagati dela njihovih nekadašnjih studenata”.
Izložba traje do 30. avgusta.