U Malom likovnom salonu Kulturnog centra Novi Sad otvorena je izložba Melinda Šefčić „Fragmentacija (dezintegracija, transformacija)“ (14. oktobar – 31. oktobar 2024). Piše/Foto: Ljiljana Madžar
Melinda Šefčić
Melinda Šefčić je mlada, zanimljiva umetnica iz Zagreba, slikarka, učesnica mnogih samostalnih i grupnih izložbi širom sveta. U Novom Sadu je prvi put, izlaže radove i video rad nastao u saradnji sa Leom Vidaković sve pod nazivom „Fragmentacija (dezintegracija, transformacija)“
Ono po čemu je prepoznatljiva su murali, pri čemu je izrazila poseban interes za humanizaciju bolnica i zatvori realizujući ih kroz projekte Estetizacija i rehumanizacija bolničkog prostora, Umjetnost kao terapija, Umjetnost u svrhu zdravlja, Revitalizacija zatvorskog prostora umjetnošću, Horizont slobode…
Projekat Šarena bolnica, KBC Zagreb Foto: Marko Dajak
Kada je osetio potrebu da ostavi poruku za sobom, čovek je pre pisma stavio crtež na zid pećine jer je u tome video način ne samo da izrazi svoju duhovnost, već i da prenese potomcima sliku svog sveta i doživljaj sredine koja ga okružuje. Time je udario temelj zidnom slikarstvu, ne znajući puteve kojima će se slikarstvo kretati. Od Altamire, preko fresaka, murala evo nas i do mlade umetnice Melinde Šefčić koja je zrelo donela odluku da svojim slikarstvom oplemeni prostor ne samo oko sebe, već da umetnost približi bolesnicima, zatvorenicima, prolaznicima i na taj način humanizuje svet u kome živi.
Melinda Šefčić je umetnica prepoznatljivog rukopisa koji ukazuje na njenu likovnu zrelost, optimističko shvatanje sveta i okrenutost bogatom svetu prirode. Motivi koje slika mogu se zamisliti na uličnim zidovima, u modernim stanovima, školama, časopisima, reklamama, na majicama, na svemu što služi čoveku. Vedrina i optimizam su sastavni deo svakog Melindinog rada, a ima li ičega vrednijeg od toga u vremenu 21. veka kada je čovečanstvo suočeno sa ratovima, kolonama izbeglica, ekološkim katastrofama.
Rodom iz Subotice (1986) studije likovnih umetnost (smer slikarstvo) završila je u Zagrebu, da bi na istoj Akademiji doktorirala na umetničko naučnom području Rehumanizacija i reestetizacija bolničkog prostora – primer likovnog rešenja jednog bolničkog odeljenja. Boravila je u Lajpciju 2022. gde ju je nova sredina inspirisala da redefiniše pojam identiteta. Kroz fragmentaciju celine od rasutih delova sastavlja novu celinu gradeći novi identitet. Izloženi radovi u Malom likovnom salonu deo su tog stvaralačkog procesa.
U katalogu izložbe Tena Razumović Žmara piše – “Melinda Šefčić u svom novom radu bavi se problematikom identiteta – ja u svom telu i asimilacijom jedinke s novim životnim okruženjem – moje telo u svetu. Univerzalna percepcija žene koja više nije mlada, a još nije ni stara, često se nalazi u nekom limbu. Nema više one lepršavosti i zabave koje mladost nosi, a mudrost se tek nazire… Sada se, nakon dužeg vremena, više godina, umetnica vraća sebi kako bi se samorealizirala stvarajući novi niz radova; iako stilski i izrazom prepoznatljivo njeni, oni su njen povratak korenima, no nikako kretanje unazad, već stvaranje nove sebe”.