U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine održava se izložba koju je kustoskinja Jovana Trifuljesko intrigantno nazvala “Vreme jede pogled”. Odabrala je više od stotinu slika iz Zbirke slikarstva ovog muzeja. Foto: korzoportal
Jovana Trifuljesko
Novo lice na novosadskoj kustoskoj sceni je istoričarka umetnosti Jovana Trifuljesko koja je nešto više od godinu dana u Zbirci slikarstva Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Obeležavanje šest decenija muzeja (1. februar 2026) počelo je ove godine izložbom “Vreme jede pogled” kojoj je pristupila na jedinstven način. Postavku nije organizovala hronološki jer “Zbirka slikarstva dug nije izlagana, pa je ostao zapečaćen pogled kustosa koji su je tada oblikovali. Kada smo je sada otvorili, sklonilili smo stege hronologije i pustili dela da komuniciraju međusobno i otvorio se jedan novi pogled”, kaže za korzoportal.
Naziv izložbe “Vreme jede pogled” tumači autorka Jovana Trifuljesko – “Kada govorimo o savremenj umetnosti ona je primarno duboko ukorenjena u trenutnosti. Pravi spekulacije o budućnosti, komentar je na prošlost, ali sve je utemeljeno u sadašnjoj vizuri. Zbirke su jedina mesta gde su sva tri vremena aktuelizovana. Čuva se prošlo, čuva se sada, a otkupljuje se novo u dogovoru šta će biti važno za budućnost. Tako da sva tri vremena aktivno postoje u radovima.
Pitanje je kako to vizuelno prikazati, a kustoskinjin odgovor je donekle filozofski – “Naziv izložbe ‘Vreme jede pogled’ sam odabrala, jer je delo nezavisno od toga da li je nastalo u antici, renesansi, pre pedeset godina, ili pre pet. Vreme uvek gleda na sadašnjost, pogled na delo neodvojiv je od sadašnjosti. Koliko god ga čitamo, istražujemo, ne možemo intuitivno da znamo i razumemo kako je čovek živeo pre pedeset ili stotinu godina, osim ako nismo to preživeli (smeje se). Nama nostalgija i sećanje boje ono što smo nekada videli. Svaki put kada se delo izloži, sadašnje vreme pojede pogled prošlosti. Ako se isti rad izloži početkom dvehiljadite i sada, potpuno su drugačije političke, socijalne okolnosti, kulturni sadržaji, ukusi se razlikuju, pa ista slika može da se izloži više puta da bi svaki put pogled trenutka ‘pojeo’ onaj pogled iz prošlosti”.
Koncipirajuíći izložbu Jovana Trifuljesko samoj sebi dala je zadatak da “proizvede” aktivnog posmatrača, odnosno da ga navede na što više sopstvenih tumačenja, pa je izbegla hronološki pristup koji prema njenim rečima “proizvodi pasivnog posmatrača” – “Izložba se grana na dve strane, pa posetilac bira odakle polazi, šta je za njega početak, šta je kraj. Znači, izložba ima multifokalne tačke pogleda. Rešetkasta konstrukcija u postavci doprinosi da izložena dela komuniciraju kroz nju, jer neke celine nisu povezane, ali radovi su povezani između sebe kao mreža iz potpuno različitih hronoloških i čak vizuelnih poetika. Postoje brojna preklapanja i načini na koje možemo da gledamo jednu zbirku i slikarstvo uopšte. Na početku može da se odabere da li se ide kroz pejsaž, ili se počinje od celine bazirane na slici Aleksandra Lakića „Strah“ iz 1943. godine i ona je nulta tačka te celine, to je najstarija slika na postavci na koju sam referisala ostale selektovane radove.”
Jedan od pratećih programa izložbe “Vreme jede pogled” u MSUV su konzervatorske radionice. Za izložbu, najduže se konzervirala slika Dragana Rakića „Kružno kvadratno raspeće“, „slikar je naveo da je rađena u kombinovanoj tehnici, a ustvari je napravljena od prirodnih materijala i postavilo se pitanje kako je sačuvati za buduća pokolenja“, objašnjava Jovane Trifuljesko, kao i da je slika Petrika Pala “Poplava” bila izazov konzervatorima – „kada se izlila Tisa, umetnik je te noći potopio platno u reku i ono što je ujutru zatekao, fiksirao je kao trenutak u vremenu“. Konzervatorski tim je uspeo i nastavlja da radi u okviru projekta Konzervatorski sat – Jovana Trifuljesko, Danijela Halda i Daniela Korolija Crkvenjakov, uz studentkinje na praksi Unu Galečić, Ljiljanu Božić i Larisu Igoninu.
Čitalački kutak
Jovana Trifuljesko ne krije zadovoljstvo što je deo tima MSUV – “Do sada sam radila mahom u nezavisnom umetničkom sektoru. Odjednom, imam pristup svim arhivskim materijalima o kojima sam samo sanjala. Sjajno je bilo videti kako svaki umetnik pristupa tom auto arhivu, kao potpisuje svoje slike, koje informacije kriju, koje nam daju, koliko kompleksnih slikarskih postupaka se krije iza ‘kombinovana tehnika’, koji umetnik je započeo jedno delo sa jedne strane slike, pa shvatio da mu se ne dopada, pa ga je okrenuo i počeo novo. I to sam prikazala na ovoj izložbi kao lice i naličje slike. Bilo mi je zaniljivo što sam dosta ovih slika videla u knjigama, ali sa jedne strane. Sada imam viziju i potencijalne istorije u nastajanju.”
MSUV zbog nedostatka prostora nema stalnu postavku, stoga je otvaranje depoa u kojima je više od 3.000 dela uglavnom vojvođanskih stvaralaca, uz najavljene izložbe dragoceno. Povodom obeležavanja šest decenija muzeja slede izložbe koje se s pažnjom očekuju u 2026. godini.
Izložba “Vreme jede pogled” otvorena je do 31. oktobra 2025.