U Galeriji savremene umetnosti Kulturnog centra Pančevo postavljena je izložba čiji je autor Goran Despotovski (1972), profesor na Akademiji umetnosti Novosadskog univerziteta. Iza njega je pedeset samostalnih i više kolektivnih izložbi u zemlјi i inostranstvu. Nagrađivan. Za korzoportal tumači svoju novu izložbu “Mrtva voda”. Ovi radovi nastali 2016, nadovezuju se na prethodne cikluse –“Plutati” (2008) i “Socijalan” (2012). Njegove instalacije prepoznatljive su – to su figure ljudi u crnim odelima, bez lica.
Goran Despotovski
Goran Despotovski : Pošao sam od toga da je „mrtva voda“ nešto što je suprotno „živoj vodi“, to je svojevrsna igra reči kojoj sam izokrenuo logiku i smisao. U radovima sam hteo pre svega da istaknem poziciju u kojoj se čovek danas nalazi/pronalazi, odnosno u kojoj ne može da se pronađe. To je trenutak stanja između života i smrti, nedefinisano je i tom čoveku, ali i društvu – čovek je još živ, ali zapravo samo bitiše. Za razliku od prethodnih radova, „Mrtva voda“ odnosi se na intimnu priču, na vezu manipulativnog sadržaja, neravnotežu muško-ženskih odnosa banalno/uzvišeno.
Goran Despotovski : Eliminišući suvišne elemente došao sam do ikonografije koja je prepoznatljiva kao simboli koji se mogu iščitati u mojim radovima. Tu je čovek koji je izmanipulisan, izgubio je identitet, ali on jeste zapravo takav kako bi posmatrač mogao da se poistoveti sa njim, da se pronađe u njemu. Mislim da svi po nekad upadamo u tu klopku misleći da smo izmanipulisani, prevareni. I prostor praznog lica otvara mogućnost identifikacije. Otuda i ta odela koja su klasična, crna, mogu se obući za svadbe, sahrane, mogu biti statusni simbol, predstavljati karakter neke osobe, i u tom smislu je to momenat likovno pročišćenog aspekta koji posmatraču omugućava širinu poistovećenja smeštajući asocijacije u svoj milje. Međutim, moji radovi ne odnose se samo na sadašnjost, oni se mogu učitavati i u kontekstu stradanja u Drugom svetskom ratu, u logorima, mogu biti prepoznatljivi i regionalno.
Goran Despotovski : U umetničkom izrazu koristim pojam „levitacija“. U mojim instalacijama su osobe koje su upravo u tom stanju – između života i smrti. To može da bude stanje meditacije, ali u mom umetničkom poimanju to je asocijacija na istrošenost u kojoj levitiramo.
Foto: Privatna arhiva Gorana Despotovskog
PROČITAJTE I: kako-se-bastini-savremena-umetnosti-kratak-vodic-kroz-postavku-identiteta, izlozba-refleksije-savremena-galerija-zrenjanin, natasa-teofilovic-svet-digitalne-umetnosti-i-animacije, gradski-muzej-sombor-zbirka-savremene-umetnosti, foto-esej-56-oktobarski-salon-beograd