Istraživanje: Kulturne potrebe i navike građana Srbije
Dok jurimo da obavimo sve aktivnosti i zadovoljimo životne potrebe, da li nam ostaje sat-dva vremena da provedemo u pozorišnoj ili bioskopskoj sali, koncertnoj dvorani? Koliko iz ljubavi posećujemo programe iz kulture? Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u anketnom , ova i druga bitna pitanja postavio je građanima Srbije – njih 1.565, starosti od 15 i više godina, odgovorilo je na pitanja koliko se često nađu u publici, koliko afiniteta imaju prema sadržajima i šta najpre biraju od kulturne ponude. Autorke istraživanja Kulturne potrebe i navike građana Srbije su Bogdana Opačić i Bojana Subašić, rezime istraživanja napisale su za korzoportal.
Bogdana Opačić i Bojana Subašić
Kultura ili neka druga aktivnost sa predznakom „omiljena“? Građani Srbije svoje slobodno vreme najradije provode pred televizijskim ekranom, na internetu i društvenim mrežama, družeći se sa prijateljima i porodicom. Svega 6,5{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} građana kaže da im je poseta ustanovama kulture, prvenstveno bioskopima, jedan od omiljenih načina provođenja slobodnog vremena. To su češće žene, visokoobrazovani stanovnici gradova. Žene dvostruko češće kao omiljeni način slobodnog vremena navode i čitanje knjiga.
Muškarci će u slobodno vreme radije biti na nekom sportskom događaju, na internetu, ili će, pak, spavati. Pred televizorom ili uz knjigu najviše vole slobodno vreme da provedu starije generacije, od 50 i više godina, dok mladi od 15 do 29 godina prvenstveno biraju internet. Slično mladima razmišljaju i predstavnici srednje generacije, oni koji imaju od 30 do 49 godina.
Kada je reč o ljubavi prema kulturnim sadržajima, građanima Srbije najomiljenija su sedišta u bioskopskim salama, a zatim prostor pred pozorišnom scenom. Od kulture koja se odvija u privatnoj sferi najveću naklonost dobija čitanje knjiga, pa slušanje muzike. Ipak, naklonost prema određenom programu ne znači i učešće u kulturnom životu. Ne može se reći da svi građani koji vole određeni sadržaj uspevaju i da ga posete. Isto tako građani koji jednom godišnje posete neki kulturni događaj ne mogu se smatrati publikom.
U istraživanju Kulturne potrebe i navike građana Srbije analizirana je učestalost posete kulturnim događajima i afinitet prema određenim kulturnim događajima i na osnovu toga su izdvojena četiri tipa publike. Prvi tip publike je takozvana „aktivna publika“, odnosno građani koji vole da posećuju određeni kulturni događaj, pa ga samim tim i posećuju. Drugi tip je „pasivna publika“ kojoj pripadaju građani koji vole određene kulturne događaja, ali ih ne posećuju. Treći tip je „prinudna publika“ u kojoj se nalaze građani koji nemaju stav o pojedinim kulturnim događajima, ili, čak ne vole te kulturne događaje, ali ih ipak posećuju. Četvrti tip je takozvana ne-publika, odnosno građani koji nemaju stav po pitanju kulturnih događaja, ili ne vole da posećuju kulturne događaje, pa ih i ne posećuju.
Najveći procenat građana Srbije pripada ne – publici, 40,6{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903}, dok aktivnu publiku čini manje od petine građana Srbije. Veoma interesantan podatak koji bi trebalo da se iskoristi u daljim istraživanjima i kreiranju kulturne ponude jeste da 27,2{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} građana pripada „pasivnoj“ publici, odnosno ljubiteljima, ali ne i posetiocima kulturnih sadržaja. Razlozi ne-posećivanja kulturnih sadržaja prvenstveno leže u nedostatku vremena, a potom u nedostatku interesovanja. Žene češće navode vreme kao osnovnu prepreku, dok su muškarci češće nezainteresovani za kulturne sadržaje.
Ipak, ukoliko govorimo o posebnim tipovima kulturnih sadržaja primećuju se razlike. Tako su bioskopi za građane Srbije najomiljeniji kulturni sadržaji, a više od polovine građana, 52{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903}, je u poslednjih godinu dana barem jednom bilo u bioskopu. Kada je reč o aktivnoj bioskopskoj publici 43,5{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} građana Srbije pripada ovoj grupi. U periodu od 2005. do danas, bioskopska publika beleži najveće oscilacije u odnosu na druge grupe publike. Razlog leži, najpre, u trendu zatvaranja bioskopskih sala od 2005. do 2010. godine zbog zastarelosti opreme, nemogućnosti praćenja trendova u prikazivačkoj tehnologiji, i privatizacije, a potom u trendu otvaranja novih modernih multipleks bioskopa u periodu od 2010. do 2015. godine,koji odgovaraju zahtevima savremenog ljubitelja filma.
Aktivnoj bioskopskoj publici najčešće pripadaju žene, mladi od 15 do 29 godina, visokoobrazovani građani i stanovnici gradskih sredina, dok „pasivnoj“ publici pripadaju građani koji žive u ruralnim sredinama, imaju 50 i više godina i završenu srednju školu. Građani koji ne idu često u bioskop najčešće kao razlog navode nedostatak vremena (40,2{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903}), a zatim nepostojanje filmskih projekcija u mestu stanovanja ispitanika (17,7{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903}), dok su na trećem mestu visoke cene ulaznica za bioskopske projekcije (17,4{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903}). Upravo ovi podaci ukazuju da građani Srbije iako vole da odlaze u bioskop često nisu u prilici da u svom mestu pogledaju kvalitetnu bioskopsku projekciju. Zato bi trebalo raditi na daljem osavremenjivanju bioskopa, odnosno bioskopske mreže putem nabavke digitalnih projektora, i pokretanjem savremenih putujućih bioskopa. Trenutno u Srbijif unkcioniše Mobile 3D Cinema, kao savremeni putujući bioskop, ali on prvenstveno filmove prikazuje u gradovima i opštinama, a retko u manjim naseljenim mestima ili ruralnim podučjima.
Drugi najomiljeniji kulturni sadržaji za građane Srbije su pozorišni sadržaji, odnosno pozorišne predstave koje je u poslednjih godinu dana barem jednom posetilo 45,2{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} građana, dok se 35,9{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} građana može smatrati aktivnom publikom pozorišnih predstava. Pozorišne predstave najčešće i najradije posećuju visokoobrazovane žene do 49 godina iz gradskih sredina, dok žene starije od 30 godina sa završenom srednjom školom pripadaju najčešće „pasivnoj“ publici. Najveći procenat građana Srbije (30,1{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903}) nema dovoljno slobodnog vremena za posećivanje pozorišnih sadržaja, dok 22,4{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} građana nije zainteresovano za pozorišne predstave. Na trećem mestu građani Srbije, kao razlog navode nepostojanje pozorišnih sadržaja u mestu stanovanja ispitanika.
U poređenju sa istraživanjem sprovedenim 2010. godine primećuje se porast aktivne publike, ali i skok „prinudne“ publike, što navodi na zaključak da bi građane trebalo animirati i zainteresovati za pozorišne predstave. Jedan od načina jeste osluškivanje građana o njihovim potrebama/idejama/željama na polju pozorišnih sadržaja.
Na trećem mestu jeste jedno od najkompleksnijih pitanja, a to je poseta muzičkim sadržajima. Naime, svaki pravac u muzici profiliše i posebnu publiku. U ovom istraživanju ispitana je posećenost koncerata pop/rok muzike, narodne muzike, klasične i džez muzike. Rezultati istraživanja su pokazali da su za građane Srbije najatraktivniji koncerti pop/rok muzike koje je iz ljubavi u poslednjih godinu dana barem jednom posetilo 22,6{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} građana, a zatim koncerti narodne muzike koje je barem jednom posetilo 16,1{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} građana Srbije, dok su najmanje zanimljivi, pa samim tim i posećeni, koncerti klasične i džez muzike. U poređenju sa rezultatima iz 2010. godine uočava se smanjenje broja aktivne publike u svim muzičkim pravcima, na osnovu čega se može zaključiti da muzika sve više prelazi u privatnu kulturnu participaciju, te da građani ne moraju da posećuju koncerte zarad zadovoljenja svojih kulturnih potreba i ukusa.
U segmentu muzike izdvajaju se različiti profili građana koji posećuju koncerte, ali i razlozi neposećivanja određenih muzičkih sadržaja. Tako aktivnoj publici koncerata pop/rok muzike pripadaju mladi, muškarci, stanovnici gradskih sredina, a pasivnoj publici oniispitanici koji imaju od 30 do 49 godina života. Na koncertima narodne muzike najčešće se mogu sresti mladi, srednjeobrazovani građani koji žive u ruralnim sredinama, dok „pasivnoj“ publici pripadaju ispitanici koji imaju 50 i više godina. Koncerte klasične muzike najradije i najčešće posećuju žene od 50 i više godina, visokobrazovani građani i stanovnici gradova, a koncerte džez muzike mladi muškarci koji su visokoobrazovani i žive u gradskim sredinama. Koncerte džez muzike rado bi posetili i najstariji građani koji u visokom broju pripadaju „pasivnoj“ publici, koja voli ali ne posećuje ove koncerte.
Rezultati istraživanja pokazuju da građani Srbije prvenstveno nisu zainteresovani za posećivanje muzičkih sadržaja, te tako na primer 51{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} građana navodi upravo svoju nezainteresovanost kao razlog neposećivanja koncerata klasične muzike. Na drugom mestu izdvaja se nedostatak vremena, a zatim neodržavanje koncerata u mestu stanovanja ispitanika. Problem sa nedovoljnim brojem muzičkih programa u pojedinim mestima mogao bi se nadomestiti organizovanjem prevoza do bližih područja u kojima se održavaju takvi programi, ali i povremenim održavanjem koncerata u polivalentnim centrima, ili tokom održavanja festivala koji se organizuju u tim naseljenim mestima.
Na četvrtom mestu, po pitanju javne kulturne participacije, izdvajaju se posete muzejima i galerijama. Rezultati istraživanja su pokazali da je u poslednjih godinu dana 40{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} građana barem jednom bilo u muzeju ili galeriji, dok se aktivnom publikom može smatrati 23{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} građana. Na ovako visok procenat građana koji su, iako ne vole muzejske sadržaje, ipak barem jednom bili u muzeju ili galeriji, u velikoj meri uticala je sve veća popularnost manifestacije Noć muzeja, ali i manifestacije Muzeji Srbije 10 dana od 10 do 10. Ali, i u ovom slučaju se ne može reći da se građani koji su jednom u toku godine bili u muzeju ili galeriji mogu smatrati muzejskom/galerijskom publikom. U poređenju sa istraživanjem sprovedenim 2010. godine primećuje se da muzeji/galerije imaju stabilnu publiku koja se iz ljubavi nađe u poseti muzeju, ali da se povećava procenat građana koji pripadaju takozvanoj „prinudnoj“ publici, koja iako ne voli muzeje, ipak poseti ove sadržaje. Da li to znači da građani posećuju muzeje, ili muzejske manifestacije, da bi pravili nekom društvo, iako nisu zainteresovani, ili im je poseta muzejima deo školske, fakultetske obaveze ili pak obavezni deo planiranog putovanja, ostaje da se vidi u nekoj sledećoj analizi.
U muzejima i galerijama najčešće se mogu sresti žene koje su visokoobrazovane, imaju 50 i više godina i žive u gradskoj sredini. Kao najčešći odgovor na pitanje zašto muzeje i galerije ne posećuju češće trećina građana navodi nezainteresovanost. To su najčešće mladi. Na drugom mesti građani ističu nedostatak vremena, a na trećem nepostojanje takvih sadržaja u mestu stanovanja ispitanika. Svi navedeni rezultati ukazuju da je neophodno povećati zainteresovanost za muzeje, galerije i kulturno nasleđe kod mladih. Za ovakve poduhvate potrebno je koristiti savremene tehnologije i od muzeja koje mnogi smatraju „zatvorenim“, „konzervativnim“ ustanovama trebalo bi napraviti savremene, interaktivne prostore i izložbe. Sa druge strane, u mnogim manjima mestima u kojima ne postoje muzeji i muzejske zbirke potrebno je organizovati putujuće izložbe, te i ljudima koji nisu u mogućnosti da posete veliku izložbu, pružiti užitak prezentacije kulturnog nasleđa.
Na kraju, navedeni podaci trebalo bi da informišu kreatore kulturnih sadržaja i upute na dalji rad u kreiranju mera i aktivnosti. Ustanove i organizacije trebalo bi da se bave svojom publikom, radeći kontinuirano istraživanja svojih posetilaca. Na taj način bi evaluirali svoj rad ali i zadovoljstvo programima. Fokus bi trebalo staviti ne samo na negovanje postojeće publike, nego i na animaciju pasivne publike da dođe na programe. Poseban izazov svakako ostaje ne-publika kod koje tek treba razvijati interesovanje i kulturne navike. U cilju povećanja brojnosti publike na kulturnim sadržajima u Srbiji potrebno je raditi na animaciji građana da se uključe u sferu kulture, što kao posetioci i evaluatori, što kao kreatori kulturnih programa i dobara. Jedan vid animacije je i dostupnost kulturnih sadržaja u otvorenim prostorima,pravovremeno obaveštavanje i sagledavanje potreba građana. Na ovaj način naredno istraživanje o kulturnim potrebama i navikama građana Srbije bi trebalo da pokaže veći procenat aktivne publike.
Foto koncep korzoportal: 56. Oktobarski salon, Beograd
PROČITAJTE I: bioskop-apolo-u-pancevu, lemijeva-knjizara, zuta-kuca-secanje-na-zajednistvo-3, skrivene-muzejske-zbirke, pancevacka-elektrika-se-ugasila, fenomen-zed-za-pozoristem