Jelena Sredanović (Novi Sad, 1982 – Novi Sad), likovna umetnica čija grafika se od ove godine (2021) nalazi u Kolekciji Muzeja Albertina u Beču, stvara na dva polja – ličnom kao grafičarka i prosvetnom – docentkinja je na Katedri za grafiku Akademije umetnosti u Novom Sadu. Piše: Bojana Karavidić. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković
Nagrade nisu nepoznanica za Novosađanku Jelenu Sredanović takoreći od prvih koraka na likovnoj sceni u Srbiji. Vest da je njena grafika “Kapi i senke” ove 2021. godine uvrštena u Kolekciju bečkog Muzeja Albertina bilo je za nju iznenađenje utoliko što nije ona poslala taj rad, već ga je Albertina otkupila iz Muzeja Esl u Klosternojburgu (Austrija), koji se tamo nalazio devet godina. O nastanku ovog grafičkog dela koje je dobilo nagradu “Valter Košacki” na međunarodnoj izložbi u Beču 2009. Jelena Sredanović – “Rad “Kapi i senke” je nastao 2008. kao deo ciklusa koji sam nazvala “Otisci prirode” u kojem sam se bavila igrom senki i odraza na površini vode. Nastojeći da prenesem eho te prirode, prizore zabeležene fotografijom transponovala sam u grafičku matricu drvoreza i potom na finalni višebojni otisak”. Ova umetnica smatra da su nagrade umetnicima dobrodošle “kao motivacija, jer vidite da još neko prepoznaje vaš rad. Dobila sam brojna priznanja u ne tako dugoj karijeri, drago mi je što sam prepoznata, ali verujem da bih isto radila i bez nagrada”.
Lična arhiva J.S.
Jelena Sredanović o opredeljenju za likovnu umetnost: Sećam se da sam se u osnovnoj školi interesovala za likovnu umetnost, ali nisam mislila da će mi to biti poziv. Kada je došao period da upišem gimnaziju čula sam da u gimnaziji “Isidora Sekulić” postoji Likovna sekcija i to je bio jedan od razloga zbog kojeg sam se opredelila za nju. Inače, išla sam na prirodni smer! Redovno sam pohađala časove likovne sekcije kod moje profesorke Vere Zarić na kojima sam mnogo naučila i izgradila dobru bazu. Tada je polako sazrevala ideja da bavljenje likovnom umetnošću postane i životno opredeljenje. Momenat odluke bio je između drugog i trećeg razreda kada je trebalo započeti pripreme za prijemni ispit na Akademiji umetnosti.
Crtež je Jelenu Sredanović vodio ka grafici – Opredelila sam se za studije grafike jer sam imala afinitet prema crtežu. Grafiku vidim kao jedno od sredstava umetničkog izražavanja isto kao što su to slikarstvo, skulptura, performans ili novi mediji. Kada sam konkurisala za upis na Akademiju umetnosti nisam bila svesna koliko je grafika bogata i raznovrsna disciplina koja nudi raznolik spektar izražajnih sredstava od kojih svako zahteva određeni pristup. To sam otkrivala tokom studija i tako me je grafika sve više osvajala da bi potom postala primarni medij mog umetničkog izražavanja.
Jelena Sredanović ima prijatna sećanja sa akademskog školovanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, zatim na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Rado se seća mentora Zorana Todovića sa magistarskih studija i Biljane Vuković sa doktorskih studija. Pored redovnog školovanja učestvovala je u umetničkim radionicama u zemlji i inostranstvu, u rezidencijalnim programima. Danas kao docentkinja na Katedri za grafiku Akademiji umetnosti u Novom Sadu primenjuje ono što je učila iz dobre prakse svojih profesora nastojeći “da prepoznam kod svakog studenta individualni kvalitet i podstičem ih da to neguju i razvijaju”. U vreme pandemije, kada je onlajn nastava postala “moranje” održava kombinovanu nastavu, ali koliko god je moguće uvodi “žive” časove.
Proces nastajanja jedinstvenih grafika Jelene Sredanović počiva na kombinovanju drevne tehnike drvoreza sa savremenim tehnološkim dostignućima i digitalnom štampom – Meni je u radu postala važna tekstura koju izrezana drvena matrica ostavlja na papiru i taj trag teksture materijala, i to je razlog što radim ovu tehniku. Težnja za eksperimentisanjem me je dovela do toga da sam kombinovala tehniku drvoreza sa tehnikom digitalne štampe. Trenutno eksperimentišem s litografskim postupkom na drvenim matricama.
Prozračne, eterične grafike Jelene Sredanović spoj su vode i vazduha, a na to navode i naslovi njenih radova “Oblaci i refleksije”, “Kapi i senke”, jedan ciklus imenovala je “Otisci prirode”. Vizuelni doživljaj postiže komplikovanim tehnološkim procesom koji počinje od skice i crteža, zatim sledi rezanja drvenih furniranih ploča i šperploča na kojima izrezuje i vadi sve ono što se ne štampa, dok ostali neizrezani delovi formiraju crtež na koji nanosi boju. Za svaku boju na grafici izrađuje posebnu matricu. Na te ploče nanosi boja preko koje postavlja papir i pod pritiskom prese boja se sa ploče otiskuje na papir i tako nastaje grafički otisak. Isti postupak ponavlja kada želi da postigne više boja na otisku i tako ostvaruje slojevitost. Inspiraciju pronalazi u svetu koji je okružuje – “U prirodi tragam za novim vizuelnim podsticajima. Najinteresantniji su mi prizori promenljivosti, stalno kretanje i nastajanje novih, neponovljivih vizuelnih celina, kao i način njihovog trajanja. Prizori kao što su odrazi u vodi ili oblaci koji u jednom trenutku postoje, a u sledećem se menjaju ili nestaju, pripadaju samo zabeleženom trenutku koji fiksiram u mediju grafike. U radove nastojim da prenesem umirujuću atmosferu i dubinu koju prepoznajem u prizorima”.
U vremenu pandemije koja preti već godinu dana, a kraj joj se ne nazire, Jelena Sredanović kaže da joj nedostaju izložbe, i njene, i njenih kolega, druženja, razmena misli. Prošle godine je kao jedna od nagrađenih na Trijenalu grafike u Beogradu, sa još dvoje umetnika trebalo da ima izložbu u Galeriji ULUS-a i u Kornvolu (Velika Britanija), u maju i junu kada se korona zahuktavala, pa su održane onjaln i “meni se čini kao da se nisu ni dogodile. Tačno je kada se kaže da umetnik može da proceni svoj rad tek u galeriji, jer u procesu rada u ateljeu izgubi osećaj vrednovanja šta je dobro, šta nije. Zaista mi nedostaje stvaran galerijski prostor, dosta mi je virtuelnog života”.
S obzirom na prozračnost koju vizuelno donose grafike Jelene Sredanović pitala sam je kakve je boje nebo u koje gleda dok stvara. Odgovorila je – “Na grafike prenosim trenutak koji zabeležim, a proces stvaranja grafike traje više nedelja i meseci, tokom kojeg se boje neba promene nebrojeno puta”.