Fondacija „Aleksandar Tišma“ dodelila je istoimenu međunarodnu nagradu za 2022. godinu Davidu Albahariju za roman „Heute ist Mittwoch“ (Schoffling & Co, 2022.), objavljen na nemačkom jeziku u prevodu Mirjane i Klausa Vitmana. Na srpskom jeziku roman “Danas je sreda” objavila je “Čarobna knjiga 2017. Nagrada je piscu uručena danas (24. jun 2022) u Matici srpskoj. Korzoportal
Vladislava Gordić Petković, Mirjana Ognjenović, David Albahari, Bora Babić
David Albahari je pisac iza koga je trinaest romana, šest zbirka priča, knjiga eseja i za decu, mnogi angloamerički pisci dospeli su zahvaljujući njegovom prevodu do čitalaca na našem jezičkom području. Prevođen je na šesnaest jezika, na engleskom ima šest knjiga sa dobrom recepcijom “u anglofonom književnom području i Kanadi”, ističe Vladislava Gordić Petković, predsednica žirija Međunarodne nagrade “Aleksandar Tišma”.
Vladislava Gordić Petković uručila je Međunarodnu nagradu “Aleksandar Tišma” za 2022. godinu Davidu Albahariju ne štedeći reči za njegovo celokupno književno stvaralaštvo – “On je pisac koji nas je uvek iznenađivao. Pisao je romane o LGBT identitetu, o holokausta, o našoj istoriji, kulturi, o ratu, nasleđu. Roman „Mamac“ dobio NIN-ovu nagradu 1996. Ali to je nedovoljno reći, ako se ne istaknu njegovi inovativni, snažni postupci u pisanju. Albahari problematizuje beleženje iskustva, pouzdanost nas koji doživljavamo, sećamo se, osećamo i govorimo, i u toj njegovoj fascinantnoj veštini transpozicije ljudskog iskusta, veštini da prepozna koliko istina može biti višeznačna, on je jedan od naših vodećih pisaca. Albahari ne samo da je deo kanona i lektire, on je već ime naše istorije književnosti i kulture“.
Reči zahvalnice na nagradi „Aleksandar Tišma“, u ime Davida Albaharija pročitala je Mirjana Ognjenović – „…Hiljade, hiljade pčela žurile su da popune poslednje dnevne zalihe meda i mleča u velikim košnicama, a u meni sve je treperilo od božanstvene muzike koja je polako i pozdano ispunjavala preostali međuprostor. Sve se lagano bližilo kraju, ostalo mi je još samo da vidim koliko je delo savremenih svetskih i srpskih autora pronašlo put koji ih je vodio do najužeg izbora za nagradu „Aleksandar Tišma“. Na mnogim mestima bilo je dovoljno da pomenem da je profesor Tišma bio moj učitelj budući da mi je u Matici srpskoj uredio prve dve knjige sredinom sedamdesetih godina. Oni koji bi me to pitali ostali su da stoje, žalosni što nisu bili tako srećni da budu njegovi učenici. Kada sledeći put budem video poštara koji mi donosi vesti, nagradiću ga nekim simboličnim poklonom. Na primer, malim buntovnim dvorišnim vrapcem. Ispostavilo se da vrapci nisu tako vešti u nalaženju skloništa od silnih neprijatelja. Ni nagrade nisu više ono što su nekada bile. Pitajte bilo kog krotitelja stršljenova ili odgajivača mamaca. O čemu je onda ovde reč? O tome da se nagrade ne ponavljaju kao odgovor na sumnju većeg ili manjeg broja članova žirija, već su posledica delovanja muzike koja dopire iz svih preostalih međuprostora…“
Na uručenju Međunarodne nagrade „Aleksandar Tišma“ govorili su predsednik Matice srpske Dragan Stanić i sin Andrej Tišma koji je podsetio zbog čega je odabrao 24. jun kao datum uručenja nagrade. Tog dana, godine 1992. kada se rat preteći nadvio nad našom zemljom, Aleksandar Tišma je organizovao molitvu za mir koju su u Novom Sadu, javno, istovremeno izgovorili predstavnici devet konfesija, svaki na svom jeziku. „To je bio spomenik miru i toleranciji, što je i ova nagrada“.
Bora Babić, direktorka izdavačke kuće „Akademska knjiga“, jedna je u timu osnivača i upraviteljka Fondacije „Aleksandar Tišma“ podseća da je „trebalo mnogo truda, napora, odricanja, molbi da bi se 2016. osnovala Fondacija. Srećna sam što nagrada dobija ozbiljan međunarodni karakter, što insitucije i pojedinci u svetu znaju ko je Aleksandar Tišma i predlažu svoje pisce na naš konkurs“. Danas smo upravo objavili knjigu novela „Bog, domovina, porodica“ prvog dobitnika Lasla Darvašija. Na koricama piše „Nagrada Aleksandar Tišma“.
Članovi žirija Međunarodne nagrade „Aleksandar Tišma“ su Peter Handke, Ilma Rakuza, Laslo Marton, Vladislava Gordić Petković i Matijas Enar.