Na dvodnevnoj izložbi (8. i 9. novembar 2024) više desetina umetnički obrađenih predmeta od stakla, prvi put se predstavio njihov autor Miroslav Dajč, a pod krovom kreativnog centra PROSTOR u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Korzoportal
Miroslav Dajč odlučio je da obnovi porodični zanat izrade vitraža koji je počeo njegov pradeda, nastavio deda, pa stric koji je imao radionicu u Poreču, jedno vreme i školu vitraža u Bujama. Školu je pohađao i Nevio koji se inače bavi fuzijom stakla, topio ga je u peći, krivio, oblikovao u maštovite predmete. ”Nikada to nisam video, bavio sam se vitražom” – priča Miroslav za korzoportal – “I tako, mi smo Nevia učili vitražu, on nas fuziji. Bilo je to 2012. godine”.
Pet godina Miroslav Dajč izučava staklo kao materijal za svoje umetničko izražavanje. Njegova ideja je recikliranje dragocenog materijala tegli, flaša, stakala sa prozora – sve to uglavnom završava u kontejnerima. Objašnjava proces fuzije, odnosno pečenja stakla u peći u koju ubacuje kalupe u kojima se oblikuje staklo na određenoj temperature, ili ga formira sama sila gravitacije.
“Nije jednostavno savladati taj proces. Počeo sam vitražom što je komplikovanije, jer staklo treba seći. Tada sam stekao veštinu rukovanja i izučio koja stakla postoje. Fuzija je potpuno drugačija tehnologija, ali je kreativnija i mogu bolje umetnički da se izrazim“, smatra Miroslav Dajč. Inače, on je izradio dva vitraža u radionici koja se 2016. godine održavala u Muzeju Grada Novog Sada. Jedan je na vratima atrijuma ovog muzeja (na žalost, više ne postoji!), drugi je srećom sačuvan iznad ulaznih vrata na Rodnoj kući bana Jelačiča u Podgrađu.
Sada nepostojeći vitraž u atrijumu Muzeja Grada Novog Sada
Proces od recikliranog premeta do novog oblika odvija se u peći pod visokom temperaturom, zatim hlađenjem. Miroslav priznaje da je „uvek iznenađenje šta će me dočekati kada otvorim peć. Naravno da imam ideju forme, ali staklo je negde deblje, negde tanje, pa se u peći događaju neporedvidivi procesi“.
Na netom završenoj izložbi obrađenog stakla autora Miroslava Dajča, uhvaćenom svetlošću prelivali su se umetnički predmeti – bilo minijaturne skulpture, bilo oni koji mogu biti svećnjak, zdelica za grickalice, paučinaste tacne za kolačiće. Ovo je nesvakidašnja izložba čijim staklenim spektrom su bili iznenađeni posetioci, otkrivajući kako od „modela“, odnosno upotrebnog predmeta nastaju unikatna dela.
Prema rečima Miroslava Dajča, ova zložba je korak ka promociji brenda koji gradi, a to je Radionica za staklo Dojch (što je originalno prezime porodice Dajč). Sada je član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine, a sledeći korak je konkurisanje za status zvanja slobodnog umetnika.