Blago februarsko predvečerje u Novom Sadu, u poslednjem danu prestupne godine pomenutog meseca. Foto esej “Šetnja u sumrak”. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Oduvek pamtim ovu krošnju, ali ne rascvetanu u februaru…
… nova vizura, obnovljen kultni novosadski Radnički univerzitet. Hvala investitoru, hvala arhitekti Lazaru Kuzmanovu…
… ruža likovnih vetrova u Novom Sadu, pogled na Trg galerija…
… moderna u SFRJ, šezdeset i neke. Balkoni nisu kokošinjici, pretpostavljam ni sobe…
…kuća verovatno sagrađena pre Drugog svetsko rata. Čekajući svetlost…
… ovde stanuju građani koji vole grad. Niko ne prostire veš na terasi. Kultura stanovanja…
… neko je zaboravio da zatvori vrata od javnog toaleta…
… ušunjala se nova zgrada u najlepšu novosadsku ulicu Vase Stajić. Sklad ulice nije narušen…
… ima nade za očuvanje identiteta Novog Sada…
… grad nije celina zaustavljena u vremenu, samo treba pronaći meru u razvoju. Volela bih da je ovo mera Novog Sada.