Nižu se dani, smenjuju se dobre i loše vibracije, ničega novog na belom svetu glede osećanja, samo je pakovanje života drugačije. Uzmi ili ostavi, pitanje je sad! Foto esej “Koloplet”. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Konačno vozom iz Novog Sada do Beograda, posle nekoliko godina izgradnje nove pruge. Blistavo. U sebi negodujem što se toliko oduševljavam prevoznim sredstvom kojim sam osamdesetih godina udobno putovala na ovoj relaciji. Tada je to bio poslovni voz Subotica-Beograd. Ovaj novi voz znatno je brži, ali meni ne bi smetalo ni da postiže manju brzinu od 200 kilometara. Putovalo bi se duže, ali bi se i knjiga čitala duže. Sliku sjajnog voza kvari naprava poput kokošinjca montirana na ulazu u Železničku stanicu Novi Sad…
… spektakl otvaranja Festivala uličnih svirača i ove, 2022, privukao je stotine Novosađana. Većina ljudi voli spektakl…
…italijanska grupa Bandakadabra donela je ono osećanje koje implicira sintagma “ulični svirači” – kontakt sa publikom, ne sviraju na bini („stejdžu“ u novogovoru… Ove godine nije bilo uličnog svirača sa usnom harmonikom, ni muzičara koji sviraju bez struje (možda sam propustila). Volela bih da čujem akustičnu gitaru na jednom od uglova Gradića, ili onu malu harmoniku koju razvlače pravi ulični svirači). Ali to ne pripada spektaklu…
… stanje trotoara i kolovoza u baroknom Podgrađu Petrovaradinske tvrđave dok spektakl obuzima mase zagledane u nepostojeći vatromet…
…smiraj od gradske halabuke donela mi je šuma Šodroša, nadomak Dunava. Pod krovom “Šodroš – SURVIVOR KAMP” pijanistkinja Branka Parlić priredila je koncert odabranih Satijevih kompozicija. I ptičice su zanemele od blagih tonova koji su se uzdizali u krošnje, pod Brankinim prstima…
…kod kuće me je dočekala J.J.M, moja mila drugarica koja sa porodicom živi na Malti. Pričamo kao da smo juče pile crno vino kod „Pevca„. “Ajde da me slikaš na tvojoj petrovaradinskoj terasi, pored hvarske agave”. Ajde! nije loša kombinacija Petrovaradin-Hvar-Beograd-Malta…
…u Novi Sad idem kad moram, a moram. Uvek mu srećna okrećem leđa na Varadinskom mostu, jer ne mogu da svarim ubijanje grada koje je počelo od kada se probijao Bulevar Maršala Tita (sada Mihajla Pupina), nastavilo se kada je građeno Srpsko narodno pozorište i traje do danas, ad infinitum.