Dok sjaji plavo nebo u oktobru 2017, bosonoga, (gle klimatske pogodnosti!) uzdignute glave na klimavom vratu koračam gradskim ulicama oslobođena letnje jare i znojavog tela, a već zamišljam 2018. i naredno septembarsko letovanje u kamenoj kući na obali Jadranskog mora. Dok maštam o budućem, prošlost skorašnjeg septembra živi i miluje živce koje mic-po-mic razara splet životnih okolnosti na kontinentu. Foto esej. Piše: Dušana Buzadžić
Svakodnevni pogled s terase…
VIP Parking u kamenoj kući na obali Jadranskog mora…
Nevidljivo more, sveprisutno…
Jutro…
Mediteransko septembarsko lišće…
Lagane pripreme za odlazak iz čarobne kamene kuće na Jadranu…
Svetlosti i senke ili Senke i svetlosti…
Jedna od mnogobrojinih mačaka koje smo pojili i hranili u sezoni Leto 017…
Kraj. Dogodine u isto vreme…
Da. Dogodine u isto vreme. Nedogled je na vidiku, dok dlanom o dlan, pukne Sutra. Uostalom, i Sutra je već Juče.
PROČITAJTE I: mimice, intervju-velid-dekic, ponterossomemorie, intervju-slobodan-tisma-2, genius-loci-almaski-kraj-u-novom-sadu