Sve je počelo zbog Venecije!
Venecija
Evropa Nostra (EN) osnovana je 1963. godine na inicijativu Italie Nostre koja je tada uputila apel kako bi skrenula pažnju na alarmantnu opasnost od stalnih poplava u Veneciji koje do danas prete da devastiraju ovaj jedinstveni grad nastao na vodi, spajanjem više ostrva, u 9. veku.
Irina Subotić Setubal, Portugalija
Od tada do danas u EN okupljeno je 50 država, 250 organizacija kao stalnih članica, 150 je pridruženih, sa idejom da se bore za očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa. Savetodavno je telo UNECO-a. Aktuelno je da EN sa Institutom Evropske investicione banke vodi bitke za očuvanje rimskog rudnika zlata Rosia Montana u Rumuniji, koji je na listi 7 najugroženijih spomenika u 2013, zajedno sa Amfiteatrom u Draču, u Albaniji, manastirima San Benedeto-Po u Italiji i u Setubalu, u Portugalu, jermenskom crkvom u Mardinu (Turska), Vobanovom (Vauban) tvrdjavom u Brijansonu ( Francuska) i zona razdvajanja u Nikoziji (Kipar). Pored toga EN se bori za očuvanje Dubrovnika, Venecije, Sinagoge u Subotici, drvene crkve u Češkoj, modernističku arhitekturu i industrijsko nasleđe… Takoreći u svakoj evropskoj zemlji čuje se njen glas.
Tokom 2013. razgranata panevropska nevladina organizacija za zaštitu kulturne baštine EN obeležavala je u gotovo svim evropskim zemljama pedeset godina od svog osnivanja. Glavni događaji su bili juna u Atini i novembra u Briselu, prestonici Evropske Unije. Atina je, kako je i dolikovalo kolevci evropske civilizacije, ponudila bogat kulturni program sa najznačajnijim događajem koji EN organizuje zajedno sa Evropskom komisijom – dodelom prestižnih nagrada za najuspešnije rezultate u očuvanju, istraživanju i popularisanju nasleđa. Svečanosti u Odeonu Heroda Atika prisustvovalo je 4000 posetilaca, a nagrade su uručili predsednik EN, čuveni tenor Placido Domingo i tadašnja ministarska kulture i omladine Evropske Unije, Androula Vassiliou. Tom prilikom je objavljen i novi projekat EN – 7 najugroženijih spomenka Evrope. Na široj listi od 14 spomenika našla se i naša Vinča, a 2014. godine na listu je uvrštena Sinagoga u Subotici.
Karakter proslave u Briselu je bio pre svega politički: EN je okupila veliki broj znamenitih intelektualaca, političkih ličnositi evropskog ranga, članova raznih evropskih foruma, organizacija i asocijacija, u želji da se zajedničkim zalaganjem osigura u budućoj evropskoj politici bolje mesto nasleđa i kulture uopšte. U tome je dobijena podrška ne samo predsednika Hosea Manuela Barosa koji je u svoj tim za Novi narativ Evrope uključio generalnu sekretarku EN Snešku Quaedvlieg Mihailović, već i mnogih evropskih zvaničnika koji su se složili da su kultura i nasleđe najveće evropske vrednosti i da programi Evropske Unije to moraju da odražavaju.
U Beogradu je takođe obeležena 50-godišnjica EN u okviru Godišnje skupštine Evrope Nostre Srbija – predstavnice ove velike organizacije u našoj zemlji. Osnovana 2009. godine, Evropa Nostra Srbija zastupa iste ideale očuvanja nasleđa, dizanja svesti o značaju baštine, pre svega kod mladih i najmlađih, kao i uspostavljanja saradnje u regionu nakon ratom pokidanih veza.
Sneška Quaedvlieg Mihailović
Evropa Nostra Srbija je u član programa ENtopia za očuvanje identiteta malih gradova, aktivna je i u projektu Banca Intese – „Mesto koje volim“ kada su dodeljena finansijska sredstva za restauraciju Beogradske kapije u Petrovaradinu, starih zidina Novog Pazara i memorijalnog obeležja na mestu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu.
Irina Subotić
Ključne reči: Evropa Nostra, Evropa Nostra Srbija, kulturno i prirodno nasleđe, UNESCO, ENtopia, Beogradska kapija