Baletanke su obuća kojoj ne prolazi vreme. Njihova ikona bila je Brižit Bardo, zatim Odri Hepbern. Uz baletanke “išla” je i vespa. Dolce vita. To vreme je prošlo, a baletanke su ostale. U čemu je njihova zamamna čar?
Postoji domaći modni blog simpatičnog, duhovitog naziva Ko ne voli cipele, ne voli ni ljude. Pogađa u centar jedne ženske (mada ne samo ženske) strasti koju bi bilo teško, a verovatno i dosadno analizirati, uz opasnost da se razbije magija i nepovratno iskasapi nešto što treba prihvatiti onakvim kakvo jeste. Kao poeziju. I da se vratim na početak, podvrsta te žeske strasti bila bi ljubav prema baletankama.
Brižit Bardo
Malo je verovatno da bi danas iko povezao Brižit Bardo s klasičnim baletom. Ali, upravo je ona, kao učenica baleta, tražila da joj se u maloj pariskoj radionici Repetto napravi par baletanki za šetnju. Dakle, ukradene baletskim igračima – meke, podatne, lagane, napravljene od najfinije kože, iskrale su sa baletskih podijuma direktno na ulicu i to na stopalima čuvene BB. Prve koje su napravljene za nju godine 1956. bile su zagasito crvene, fine kao rukavice, s nezaobilaznom pertlom koja je mogla da ih pričvrsti uz stopalo i da se veže u mašnicu. Obuvala ih je u filmu Rože Vadima I Bog stvori ženu, a potom šetala u njima ulicama Sen Tropea i Pariza. Repetto je i danas kultna marka, nezaobilazna adresa na modnoj mapi Pariza, a pored slavnih baletskih igrača opskrbljuje i modne poklonike. Da li treba reći da se BB model pravi i danas?
Kao što je i balet prevalio dug put od dna društvene lestvice do plesa, zatim do dvorske umetnosti, tako su i baletanke putovale kroz vekove. Preteče današnjih baletanki postoje od 16. veka, a nosili su ih i muškarci i žene. Materijali kao što su svila, saten, brokat ili pliš, bogato ukrašeni i izvezeni, činili su ovu obuću pogodnom samo za dvorove i visoku aristokratiju. Međutim, u 17. veku Katarina Mediči ih je potpuno izbacila iz mode, naručivši štikle visine pet santimetara za svoje venčanje. Mala rastom, želela je da deluje višom i dopadljivijom uz povisokog muža Anrija II. Vraćaju se u modu pred kraj 18. veka posle pogubljenja Marije Antoanete. Ako štikle vode do giljotine, treba obuvati cipele s ravnim đonom, rezonovalo se u Francuskoj pošto je njihova kraljica na onaj svet otišla u cipelama s visokom petom.
Baletanke kakve danas vidimo i strastveno obuvamo postale su must have svakog ženskog garderobera tek sredinom 20.veka u već opisanom francuskom BB bumu. Ako je neko mislio da samo štikle mogu izgledati seksi na ženskom stopalu, Brižitka je to opovrgla, jer su baletanke uzbudljiva kombinacija seksepilnosti i njegove negacije, detinjastog i ženstvenog, praktičnog i zavodljivog. Obuća koja duboko izrezana zanosno ogoljuje gornji deo ženskog stopala, a zatvara prste, ženi pridodaje nešto od atributa koje poseduje slika balerine kao jednog od najšire prihvaćenih ženskih fantazama. Istovremeno, iz drugog, feminizmu bližeg ugla, baletanke su praktična obuća koja omogućava pokretljivost, brzinu u hodu, stabilnost. Nedostatak visoke pete ocrtava položaj celog tela, izgled listova, lakoću pokreta, što bi moglo delovati privlačno suprotnom polu, barem onom romantično sportske orijentacije.
Prilagodljivost raznim stilovima odevanja, učinila je baletanke planetarno popularnim. Pre nekoliko godina, samo jedno odeljenje obuće u robnoj kući u Americi prodalo je 100.000 pari u prolećnoj sezoni. Mnogi svetski poznati brendovi izbacuju modele, a cifre za jedan par mogu biti vrtoglave. Baletanke podnose sve: krajnje opuštene stajlinge uz iscepane farmerke, seksi kombinacije s mini suknjama, odsečene šorceve, male crne haljine, u silikonskoj verziji – kupaće kostime. U sofisticiranim tamnim nijansama, ukrašene, sjajne, postaju glamurozne, svečane, elegantne.
I tako je Brižit Bardo u istoriju mode upisala ono što je za mnoge ovaploćenje francuskog šika 50-ih godina 20. veka: breton štraftasta majca s čamac izrezom i tričetvrt rukavima, kapri uske pantalone do članaka i – baletanke. Sama suština slobodnog, opuštenog, neobaveznog stila!
No, modna istorija ima još znamenitih akterki, pa je tako filmska i modna ikona, ovoga puta Engleskinja Odri Hepbern, zapečatila bezvremenost baletanki. Iako je njena obuća bila broj 42, Odri je istančanim minimalističkim stilom ubedljivo kombinovala baletanke s uskim pantalonama i širokim, elegantnim suknjama. Ovom trendu nisu odolele ni druge čuvene žene. Lični pečat nošenju baletanki dale su i Džeki Onazis, Grejs Keli, Twigi, Džejn Birkin. Kroz hipi eru ova obuća se provukla neprimetno, da bi ih 80-ih istog veka ponovo oživela čuvena manekenka Ines de Fresanž.
Kako je Francuska nezaobilazna u ovoj modnoj priči, valjalo bi krug zatvoriti još jednom uočljivom modnom figurom, manekenkom Karlom Bruni. I ona se, kao i Katarina Mediči nekoliko vekova ranije, na istom mestu, prilagođavala mužu. Ovog puta on je bio niži, pa se trebalo malo spustiti kako visoka Karla ne bi štrčala pored onižeg Nikola (Sarkozija), bivšeg francuskog predsednika. U tu svrhu je vrlo uspešno, sa velikim šikom, koristila baletanke.
Nedavno sam, obuvena u zlatnu varijantu sopstvenih mnogobrojnih baletanki (kupljenu na buvljaku, sopstvenom rukom dorađenu), srela devojku koja je iskreno uskliknula – Divne su vam baletanke, da bi zatim ozbiljno dodala – Mislim da svaka žena mora da ih ima više pari i to u raznim bojama! Potpuno se slažem, sve maštajući o jednom paru iz Repetta (ipak, jednog dana, ko zna?). U međuvremenu – živeo novosadski Najlon!
Romana Knežević