Odlazak Premijera na poligraf povodom optužbi koje je protiv njega izneo dnevnik Kurir uzneo je tzv. detektor laži u Partenon najznačajnijih nacionalnih institucija. Crkva, Akademija i Poligraf. Tako nekako i tu negde. Tačan redosled nije još pouzdano utvrđen. Odlaskom i samog Premijera na poligraf, mašina je dodirom božanskog utvrdila svoj neprikosnoveni autoritet. Bog na nebu, Poligraf na zemlji, a Premijer, tu negde, između.
Gif
Kad čujemo da ste prošli poligraf
Treba reći, na svakom mestu i uvek da moderna nauka već odavno osporava poligraf kao pouzdan metod utvrđivanja istine, kao i da rezultate poligrafa ne možete podneti sudu kao dokaz, čak ni kod nas. Poligraf je tehnološki relikt prošlog veka i simpatični spomenik jedne faze ljudske potrage za istinom.
Međutim, sećate li se kakve sve peripetije nastaju u mirnom afričkom plemenu kada iz aviona, pravo na njih, ispadne boca koka-kole? Pa tako nekako i kod nas. Šetajući našom pustinjom, nabasali smo na poligraf. I sad mislimo da je on ni manje, ni više nego Bog istine ili ako ne baš bog, ono kućište u kojem bog živi i iz kojeg deluje kad je na zemlji, među nama.
Mi, čini se, razvijamo pseudo-religiozni sistem sa poligrafom kao totemom.
Kao posledica toga, onaj deo javnosti koji ekonomski zavisi od tog pseudo-religioznog sistema ne usuđuje se da dovodi u pitanje poligraf, odnosno samog boga. Tako ni voditeljica Jovićević ni u jednom trenutku svog šestdesetominutnog intervjua na Javnom servisu Radio Televizije Srbije ne suočava premijera sa činjenicom da je izaći na poligraf isto što i poljem preći.
Naši preci su u srednjem veku imali jako sličan običaj ovom našem izlasku na poligraf. Ako bi koju ženu optužili da je veštica, vezali bi je i bacili u vodu. Ako bi isplivala smatralo se da je nevina, ako bi potonula značilo bi da je veštica. To je logika i ove vlasti. Ako izađeš pred sveti poligraf i on te pusti da ga prođeš – znači da si nevin. I obrnuto. Deus Vult, ili u ovom slučaju Polygraph Vult.
Sad ostaje da zaokružimo sistem verovanja vezan za izlazak na poligraf. Da li se na poligraf izlazi kad je crveno slovo u kalendaru? Jedni će tvrditi da se izlazi jer je premijer izašao, drugi da se ne sme jer se huli idejom da se može biti kao premijer. Potom treba utvrditi kakav je znak kad pukne grom za vreme izlaska na poligraf, kakva će biti žetva ako pada kiša na dan izlaska na poligraf, te koja je slava poligrafa! Tu je i pitanje da li poligraf sme da bude okrenut zapadu ili isključivo istoku, posti li se pre izlaska na poligraf i da li se radnicima na poligrafu treba priznati status sveštenika. Ili barem šamana.
Naposletku, počeće da se dešavaju i čuda. Šta kad na poligrafu u policijskoj stanici u beogradskoj Ulici 29. novembra slepac progleda, ćopav prohoda, a jalova zatrudni? Šta onda? A to se neumitno ima dogoditi imajući u vidu ko sve od živih svetaca naših dana izlazi na poligraf i dodiruje ga svojim blagotočivim rukama. Zatim, hoćemo li imati nacionalni poligraf, bogosloviju za poligraf? Itd itd.
Međutim, kazuje li ipak, poligraf neku istinu?
Osim istine da vlast izbegava odgovornost pozivajući se na pseudonaučne metode, poligraf je pokazao i da je vlast spremna da na mig tabloida, uprkos nedelji, pohrli poligrafu, dok na upite nekih drugih novinara ili ne odgovara, ili imitira Mona Lizu ili poručuje – vi ste od sotone, plaća vas sotona i instruiše vas sotona. Dakle, poligraf je otkrio i kakvo novinarstvo treba ovoj vlasti. Simuliražemo slobodu medija informerima, kuririma i brkićevim tabloidima. Ostalo baciti u vodu vezano pa ako ispliva super, ako ne – i onako su od sotone.
Detektuje poligraf još jednu istinu. Od kako je uveden u našem društvu nikad manje istine. Ne zna se ko prebija ljude, ko naređuje helikopterima, ko ima koliko stanova, ko otkupljuje medije, šta piše u ugovorima, koliko se javnih para daje kome, vlasničke strukture, ko hoće da izvrši državni udar, koje ambasade rovare protiv nas… Nešto kao Englsoc – sve o miru i slobodi, a od mira i slobode niđe.
Strpljivo sedim i čekam kad će se poligraf spustiti u narod i kada ćemo rasprave u preduzeću, braku, srednjoj školi i pijaci rešavati odlaskom na poligraf. Kako možeš da kažeš da sam zakasnio jutros na posao ti koji kradeš spajalice i papir za štampač!?
Ajde na poligraf, ako smeš da dokažeš da ne kradeš! – reći će jedan.
Ne pada mi napamet – reći će drugi i otići.
Pajtiću! – dobaciće mu prvi.
PROČITAJTE I: evropa-bigger-than-life, zasto-srbija-cuti, kultura-pali-stub-drustva