Menhetn je arena proizvodnje, potrošnje i razmene, projekcija terminalnog stanja zapadne civilizacije. Njegov izgled je direktna refleksija svetskog kapitalizma. Po uzoru na njega, u celom svetu su nicali novi Menhetni, na svim mestima u kojima se pojavio kapital, koji je mogao da nastani i održava svoj dom, oličen u visokim prestižnim građevinama, vrhuncima graditeljske tehnologije svoga doba. Da li je Balkansko poluostrvo finansijski dovoljno snažno da mu treba naselje visokih poslovnih solitera? Da li je Beograd na vodi taj balkanski Menhetn ili su to samo naše želje i zablude?
Beograd na vodi
Beograd na vodi svakako nije nova i originalna ideja. Svi gradovi sveta koji drže do sebe uveliko su izgradili svoje gradove na vodi. U tom pravcu, Beograd dosta kasni, kao što kasni u mnogo čemu drugom. Zato je toliko odjeknula vest da su vlasti konačno odlučile da izgrade nove četvrti uz Savu, na mestu koje decenijama okupiraju železnički koloseci, stovarišta, magacini i groblje vozova i brodova. Dobar deo javnosti se, međutim, usprotivio ovoj inicijativi, iako verovatno nema ni jednog Beograđanina koji bi bio protiv da Beograd izađe na reku. Problem se, dakle, nalazi u načinu realizacije i proceduri. Na delu je sukob vlasti i struke i ne znamo ko će pobediti, a gubitnici će u svakom slučaju biti građani. Jer nema srećnog grada i nema dobrog urbanizma bez čvrste organske sprege između politike, struke i građana, svetog trojstva svake dobre urbane politike.
Pogledajmo kako izgledaju drugi Gradovi na vodi i koje su im analogije sa beogradskim, uz pomoć trodimenzionalnih projekcija servisa Google Earth. Na svim prikazima, voda je na levoj strani, da bi lakše mogli da uporedimo izgrađene gradove na vodi sa planiranim beogradskim gradom na vodi.
Barselona na vodi
Olimpijada 1992. u Barseloni je bila svetski sportski događaj koji je pokrenuo proces da se oblasti uz more pretvore u kvalitetno građevinsko zemljište namenjeno stanovanju, rekreaciji i poslovanju. Tada je sagrađena i Puerto Olimpico, marina sa dva oblakodera na samoj obali, simbola grada. Prema Generalnom planu, vlasti su donosile detaljne planove izgradnje i razvoja, koji su obuhvatili i druge delove grada sa intenzivnom novom gradnjom (Glories, Forum, itd). Prometni priobalni bulevar i železnička pruga sa stanicom De Franka su zadržani. Iako su do danas ostale velika prepreka, procenjeno je da bi njihovo premetanje dovelo do velikih saobraćajnih poremećaja, pa su pešačke veze organizovane preko sistema pasarela koje od starih delova grada vode do novih četvrti i plaža.
Barselona na vodi
Amsterdam na vodi
Novi delovi grada duže reke Aj (Iij) su naslonjeni na istorijski centar i pružaju se zapadno i istočno od njega. Između njih su moćna struktura glavne železničke stanice i železničkog vijadukta i priobalni magistralni bulevar, paralelni sa rekom. Sa druge strane ovog saobraćajnog koridora se grade nove strukture namenjene poslovanju, kulturi, koje uvode nove stambene kapacitete u širi centar grada. Od objekata javne namene, posebno se izdvajaju Openbare javna biblioteka, centar za savremenu muziku Musiekgebouw Aant Iij i nešto stariji naučni kompleks Nemo namenjen promociji nauke i dečijoj edukaciji, arhitekte Renca Piana. Sva tri centra su izgrađeni na samoj vodi. Oni su istinski generatori razvoja područja, pokretači energije koji privlače ljude i kapital za dalju izgradnju.
Amsterdam na vodi
Beč na vodi
Bečki primer je veoma sličan beogradskoj Bari Veneciji, na čijem mestu je 1884. sagrađena Železnička stanica, a danas je poligon za diskusiju na temu projekta Beograd na vodi. Nove četvrti Beča uz Dunav su naslonjene na istorijske delove i nalaze su na području nekadašnjih Auen, dunavskih ritova, koje su vremenom nasute za prihvat železničkih koloseka i skladišta, da bi u savremeno doba primile nove poslovne i stambene strukture i zelene površine. Ceo program je rezultat opsežnog Master plana, po kome se 228 hektara nekadašnje železnice pretvara u novi grad. Međutim, sve protočne železničke pruge i kolske saobraćajnice su zadržane, uključujući i železničku stanicu Praterstern, tik uz čuveni park Prater. Za razliku od ostalih predstavljenih gradova i njihovih četvrti u priobalju, centralna građevina bečkog dunavskog keja nije namenjena kulturi, već je to šoping centar, multipleks bioskop i 200 metara visoki poslovni oblakoder Milenijumska kula, građena 1997-99, prema projektu trojca Peichl-Podrecca-Webber i to je najviša zgrada u Austriji.
Beč na vodi
Pešta na vodi
Da bi pokrenule proces nove izgradnje pored obale Dunava, južno od istorijskog centra na peštanskoj strani, gradske vlasti Budimpešte su odlučile da izvan centra grada izgrade dve zgrade kulturnih institucija od nacionalnog značaja, Palatu umetnosti (Művészetek Palotája) i Palatu Narodnog pozorišta (Népszínház). Nekada daleka periferija pored Lágymányosi mosta postala je novi centar grada, a dva nova kulturna magnet za stambenu izgradnju koja je popunila prazan prostor nekadašnjeg dunavskog rita između ovih hramova kulture i gradskih blokova tradicionalnog grada. Zadržane su šine čuvene tramvajske linije broj 2, koje se pružaju kejom paralelno sa tokom Dunava. One su velika prepreka direktnom izlasku grada na vodu.
Pešta na vodi
Hamburg na vodi
Hamburg na vodi se zove Hafencity, gradi se na mestu nekadašnjih lučkih dokova i direktno se naslanja na istorijski Altstadt. Gradi se već deset godina, nakon idejnog međunarodnog urbanističkog konkursa i Master plana usvojenog u Senatu grada 2000. godine. Od planiranih 5000 stanova za 12.000 ljudi i poslovnog prostora za 45.000 zaposlenih, do danas se realizovalo oko polovina. Od planiranih 11 milijardi evra troškova, takođe je utrošeno oko pola. Maketa kompleksa je stalno predstavljena u restauriranoj zgradi plinare. Impresionira tranparentnost projekta, odnos vlasti i planera prema građanima, kroz razne medije, internet forume, javne prezentacije u paviljonima, otvorene diskusije i publikovanje časopisa Hafencity, koji građane detaljno informiše o novim planovima i poduhvatima. Većina građevina je izgrađena na osnovu arhitektonskog konkursa. Svojim volumenom i položajem izdvaja se objekat Filharmonije na Labi, Elbphilharmonie, novi simbol Hafencitya i celog Hamburga, još uvek u izgradnji.
Hamburg na vodi
Bratislava na vodi
Inicijativa izlaska Bratislave na Dunav datira sa početka osamdesetih godina 20. veka. Tada su date prve skice novog priobalja koje stari grad povezuje sa obalom, preko novog multifunkcionalnog centra sa pratećim sadržajima. Godinama se prostor popunjava, zgrada po zgrada prema planu studia Ciaran Ferri Architects, koje je predvideo 210.000 kvadrata novog poslovnog i stambenog centra sa hotelima i tržnjacima, nazvanog Eurovea.
Bratislava na vodi
Pariz na vodi
Pariz ima nekoliko gradova na vodi. Predstavićemo istočni deo grada uz Senu, preko reke od Nacionalne biblioteke sa četiri dominantne kule. To je područje nekadašnjih napuštenih stovarišta, magacina i koloseka, tipičan brownfield na kome je podignut kompleks Ministarstva finansija, multifunkcionalna sportska arena Bercy i druge poslovne zgrade, stešnjen između Sene i Lionske železničke stanice sa svojim pratećim sklopovima, a koju nikom nije palo na pamet da ukida.
Pariz na vodi
Uporedna analiza predstavljenih primera
Nakon ovog prikaza, možemo da napravimo uporednu analizu predstavljenih izvedenih projekata i planiranu zamisao Beograda na vodi.
Svi novi savremeni delovi gradova su podignuti na prostorima nekadašnjih močvara ili ritova, koji su (pre 100-150 godina) nasipanjem dobili mogućnost transformacije u područje industrije, skladištenja i saobraćajne infrastrukture. Zatim su nedavno (unazad 10-20 godina) reciklirani u savremene komplekse namenjene stanovanju, poslovanju, kulturi i rekreaciji i još uvek se grade. U Beogradu na vodi se o rekreaciji govori veoma malo, a o kulturi ni malo.
Sva područja su oslonjena na vodu i javni prostori pored vode su centralni prostori javnog okupljana, bila to reka ili more. U mnogim primerima voda ulazi u područje, stvarajući kvalitetne mikroambijente. Sva nova područja su naslonjena na stare istorijske delove grada. Svi prikazani projekti predstavljaju savremenu kvalitetnu vezu između istorijskog centra i vode.
Svi novi delovi evropskih gradova su graditeljski rezultat ostvarili prema generalnim planovima, na osnovu kojih su rađeni detaljni planovi područja. U Beogradu se još uvek radi na raščišćavanju, nova izgradnja još uvek nije počela, a Generalni plan je promenjen i Studija o visokim zgradama stavljena van snage.
Projekti i faze gradnje svih predstavljenih gradova su bili transparentni, otvoreni prema javnosti, predstavljeni kroz razne medije, internet forume, javne prezentacije, otvorene diskusije i publikovanje biltena i časopisa. U Beogradu je predstavljena samo maketa, koja je uzrokovala mnogo kontroverzi.
Svi predstavljeni gradovi su zadržali železničke šine za potrebe putničkog sadržaja i železničke stanice u centru. Generalni plan Beograda iz 2002. je zadržao Glavnu železničku stanicu na Savskom trgu, samo za putnički saobraćaj, ali projekat Beograd na vodi je stanicu i celu železničku infrastrukturu ukinuo.
Sve predstavljene strukture imaju ravnomernu spratnost i usaglašen indeks i koeficijent izgrađenosti. Ponegde se kao simbol i orijentir pojavi visoki soliter ili građevina neuobičajnog volumena i forme. Oblici i namene su uravnoteženi i nigde ne postoji azijski model gradogradnje oličen u liberalnom i neplanskom gomilanju kapaciteta.
Predstavljena maketa projekta Beograda na vodi pokazuje da ideja i planirani kapaciteti, sadržinski i oblikovno nisu ništa novo i originalno, već da su kreatori tog programa kopirali izvedene primere iz drugih velikih gradova i nalepili ih na prostor Savskog amfiteatra. Ovaj klasičan copy-paste pristup primenili su i drugi gradovi prikazani u ovoj analizi, sledeći uzore poput Londona, Pariza ili Baltimora. Zaista, kada uđemo u nova priobalja Beča, Pešte, Amsterdama, osetimo da su to nedovoljno živi delovi grada, u koje građani i turisti ređe zalaze.
Projekat Grada na vodi u Luci Beograd, umetnut u prostor Savskog amfiteatra
Maketa Beograda na vodi u Savskom amfiteatru
O neoriginalnom konceptu Beograda na vodi govori nam i primer verovatno povučenih projekata Grada na vodi, kojeg su na poziv menadžmenta Luke Beograd uradili arhitekti Jan Gehl i Daniel Libeskind. Oba projekta su pokrenula teme obale, keja, ulice, trga, parka, zaštite zatečenih industrijskih objekata. Libeskindov tim je predvideo i poslovni toranj visine 250 metara, koji je (gle čuda) ušao u vodenu površinu Dunava. Ova inicijativa do danas nije zaživela jer su se preprečili pravni uslovi, odstupanje od generalnog plana. Ambiciozan projekat je guralo privatizovano preduzeće, koje je umesto lučkih i saobraćajnih kapaciteta planiralo kapacitetne poslovne, hotelske i stambene sadržaje u atraktivnom priobalju Dunava. Čitav pristup je naišao na političko i stručno odbijanje. Sa druge strane, projekat Beograd na vodi zdušno gura vladajuća politička garnitura, uprkos zdravorazumskim kontra-argumentima stručnjaka i građana koji misle svojom glavom.
Beč na Dunavu, oko Milenijumske kule, umetnut u prostor Savskog amfiteatra
Pristup rešavanju prostora, sadržaji, organizacija prostora, indeksi, kapaciteti, socijalne grupe – budući korisnici, odnos reke, keja, fasadnog platna, zgrada i prostora u zaleđu i neizostavna poslovna kula koja ulazi u vodu, govore o nemaštovitosti svih koji učestvuju u razradi koncepta. Nema veze, danas ništa više nije originalno, sve je konfekcija.
Aleksandar Stanojlović