Dobra vest za one koji su se protivili uništavanju kulturnog nasleđa u ratovima u Jugoslaviji! Obnavlja se Aladža džamija u Foči, jedan od najlepših spomenika islamske umetnosti u nekadašnjoj Jugoslaviji. Korzoportal na licu mesta.

Foto 1

Aladža džamija se obnavlja metodom restitucije. Pošto od originalne građevine nije ostao ni kamen više od temeljne zone, restitucija podrazumeva ponovo građenje identične građevine, isključivo na osnovu sačuvane dokumentacije. Radovima rukovodi prof. dr Amir Pašić, arhitekta iz Mostara. Za konsultanta jr odabran turski stručnjak za sakralnu umetnost Sama Insaat. Za gradnju se koriste novi kameni blokovi, dok je broj originalnih kamenih elemenata ugrađenih u strukturu mnogo manji. Aladža džamija je sagrađena 1550. godine, prema zamisli graditelja Ramadan-age, jednog od učenika velikog neimara Mimara Sinana. Bila je prošarana divnim šarama, zbog kojih je i dobila ime Aladža – Šarena džamija. Bila je jedna od dve najznačajnije istorijske džamije na teritoriji Republike Srpske, pored džamije Ferhadije u Banjaluci. Obe su porušene u bosanskom ratu i obe su ponovo podignute, nakon dvadesetak godina „sticanja uslova“ za to.

Foto 2Obnova

Legenda o zadužbinaru Hasanu Čelebiji, upravniku carskih rudnika, kaže da je rođen u Podrinju i da je kao dete odveden u Tursku i pripreman za janičara. Kada se vratio u Foču za upravnika rudnika, sreo je kraj reke Ćehotine staricu dok pere rublje. Ona mu je rekla da je imala sina, koji je kao dete odveden za janičara i da o njemu ništa ne zna. Rekla je i da bi mogla da ga prepozna jedino po mladežu na mišici. Kada je Hasan zasukao rukav i pokazao znak na mišici, starica je prepoznavši sina od velikog uzbuđenja umrla.

Foto 3 Aladza dzamija pre rusenja

Aladža džamija pre rušenja

Tu gde mu je mati umrla, Čelebija je naredio da se sagradi za njega džamija, a za majku pravoslavna crkva u njenom selu Čelebići. Sa obnovom Aladža džamije, obnavlja se i ova lepa i tužna priča koja simboliše teške međuljudske i međunacionalne odnose u Bosni, u prošlosti i danas. Ali, priča ima I širi kontekst, obuhvata svako mesto gde živi više nacija.

PROČITAJTE I:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *