U Gradskoj koncertnoj dvorani u Novom Sadu, predstavljena je monografija „75 godina Baletske škole u Novom Sadu“ (Baletska škola, Udruženje baletskih umetnika Vojvodine, Pozorišni muzej Vojvodine, 2025). Knjigu je priredila Gabriela Teglaši Jojkić (25. novembar 2025). Foto: korzoportal
Monografiju 75 godina Baletske škole u Novom Sadu, Gabriela Teglaši Jojkić, prvakinja Baleta Srpskog narodnog pozorišta, pripremala je tri godine. Knjiga je svojevrsna lična karta novosadske Baletske škole u kojoj je na 400 stotina strana sabrano 1128 imena onih koji su doprineli nastanku i razvoju škole, uz oko 700 biografija. Inače, ovo je njena sedma knjiga „i u svakoj se provlači balet“, kaže za korzoportal.
Govoreći na promociji monografije 75 godina Baletske škole u Novom Sadu direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine Zoran Maksimović napomenuo je da je knjiga “obimna, sadržajno bogata, brižljivo opremljena i vizuelnio raskošna. Ona nije samo knjiga svedočanstvo o vremenu, ljudima, o pedagoškim vizijama i umetničkim stremljenjima koja su oblikovala baletsku scenu Novog Sada već i celokupnu kulturu ovog podneblja. Autorka nas vodi kroz nekoliko celina koje rekonstruišu razvoj škola, njene godine od osnivanja do savremenog trenutka u kome postaje prepoznatljiva i zauzima visoko mesto u našem umetničkom i obrazovnom sistemu”.
Sanja Vučurević Foto: Branko Lučić
Uz reči “balet je poziv i način života” direktorka Baletske škola Sanja Vučurević, napominjući da škola ima tri odseka i 400 učenika, istakla je vrednost monografije 75 godina Baletske škole u Novom Sadu – „Na njenim stranicama ispisane su priče o generacijama učenika koji su kroz ples pronalazili svoj put, o profesorima koji su ih nesebično vodili, o predstavama koje su ostavljale trag na kulturnoj sceni našeg grada i o svakodnevnom radu koji se ne vidi sa pozornice, ali je temelje svakog uspeha.”
Gabriela Teglaši
Gabriela Teglaši Jojkić o svojim baletskim počecima, zatim o pisanju kome se posvetila po prestanku baletske karijere – „Sve te ulogice koje dobijamo na školskim koncertima su već iskorak na pozornici. Kada pređete u Srpsko narodno pozorište ili koje god pozorište, to se samo nastavlja kada ste deo ansambla, gradite karijeru, ko želi i napreduje u solistu što je moj slučaj. Ali, kada završiš baletsku karijeru treba nešto raditi. Večito ste umorni dok igrate. Kada je igra prestala, posvetila sam se pisanju, predajem, radim koreografije i na drugi način doprinosim baletu. Tri godine sam radila na ovoj monografiji i priznajem, nije bio lak posao. Moja ljubav prema baletu ne prestaje.”