Korzoportal nastavlja Ciklus slovačke priče u oktobru. Mihal Hvorecki (1976, Bratislava). Studirao je estetiku na Univerzitetu Konstantina Filozofau Nitre. Objavio dve zbirke pripovedaka i nekoliko romana.“Dunav u Americi“ u Srbiji objavio je Sezam book 2016, prevela Zdenka Valent Belić. Vikend priča. Foto: Dragana Kojić
Redovno sam poručivao razne tipove žena, ali tvoj dolazak me je obeležio. Bila si drugačija, ne sasvim, ako razumeš šta ti kažem. Prestrašila si se kada si me ugledala kako stojim pored vrata sa pištoljem u ruci. Mislio sam da je došao Nikita, moj diler. Već neko vreme sam bio utripovan i bolela me je glava. Vid mi je bio razmazan i mutan. U ustima sam imao slan i opori ukus.
Čitavo detinjstvo sam dobijao zamene, tebe sam želeo da isprobam.
„Zdravo, ja sam Uspavana Naomi“, pozdravila si me a meni je palo na pamet da za ljubav, tobože, ništa nije potrebno.
„Zašto onda ne spavaš?“, nasmejao sam se. U drugoj ruci sam držao za vrat flašu, popio sam gutljaj, mada sam već bio trešten pijan. Niz ždrelo mi je klizila žeravica. Stajao sam malo nakrivljen i go. Moja je soba bila toliko osvetljena da su se mogli snimati spotovi sa Marajom Keri. Stan mi je bio uređen nameštajem iz Lidla. Jelo sam kupovao isključivo u Ikei. Televizor sam doneo iz Bile. Po hleb sam išao na benzinsku pumpu. Dane sam provodio raspravljajući se sam sa sobom na fazon internet štosova, sve dok sâm sebe ne bih smrtno uvredio. Čitao sam ukrug jednu te istu knjigu, koja mi se već na prvom čitanju nije svidela. Stalno sam puštao jedan odvratan film. Nije pomagalo.
„Od sada ću biti samo tvoja“, glasno si mi saopštila.
Nisam ti više odgovorio, jer sam smatrao da nisam dužan. Tvoj je glas zvučao predivno kao sa video-dnevnika za devojke na Ju Tjub čije su emitovanje ukinuli zbog nemoralnog sadržaja i koji se od tad može gledati samo na Red Tjub.
„Tako sam usamljena! Uteši me malo“, progovorila si ponovo. Shvatio sam da reaguješ na moju blizinu, na zvuke ili na toplinu. Gledao sam te, ali više nisam bio iznenađen.
Spustio sam pištolj i flašu, i ponovo sam počeo da te posmatram. Pružio sam ruku prema dojci, nisi se opirala. Bila je meka i neobično čvrsta, životinjska i topla. Uzeo sam i drugu u dlan, kao da sam morao da proverim da li je zaista tamo. Vrtelo mi se u glavi. Mislio sam da će ti koža biti hladna, napadno bleda, dosta gruba i neprovidna.
Skinuo sam ti odeću. Otkrile su se tvoje telesne obline, obao stomak. Svukao sam ti žute gaćice i otkrio sjajne polumesece stražnjice. Nežno sam pomazio zaraslu stidnicu. Duga crna kosa ti je slobodno padala, sto posto kul. Zamišljao sam da ti je čitavo telo prokrvljeno. Prstom sam krenuo nadole. Kleknuo sam i posmatrao. Najlepše ti je bio oblikovan polni organ: fin, elastičan i dubok. Valjda da sam u tebi aktivirao pravu tačku, jer si prigušeno vikala: „Dođi, uradi mi to, da!“
Od tvoje dugo iščekivane blizine kao da je ispario sav alkohol koji sam popio. Bila si neverovatno pokretna, neumorna i veoma istrajna. Uzbudili su me tvoji glasni uzdasi, ritmički i strastveni kao u noćnim televizijskim spotovima sa gomilom telefonskih brojeva. Dodir tvojih usana delovao mi je tajanstveno očigledan i vreo. Velike grudi su ti se ljuljale. Isprobao sam tokom nekoliko minuta sve položaje za koje sam mislio da su zabranjeni. To me je iscrpelo i nije mi se svidelo. Uzbuđivao sam te među butinama, iako sam znao da je to nemoguće. Moj znoj je kiselo bazdeo. Delovala si odsutno. Tvoje su se usne transformisale u crni, duboki otvor.
„Svrši mi po licu“, rekla si pokorno, skoro šapatom. Sve je delovalo veoma realistično, tačno onako kako sam ja to želeo. Biraj boju očiju i kose. Izaberi stidnicu. Klikni na željeni tip tena.
Imala si bisernu kožu pod pazuhom i krvavocrvene usne. Liznuo sam ti kapke. Svršio sam klečeći na tvoje svilene grudi. Moj se uzvik meko rastopio. Brzo sam se povukao unazad.
Potegnuo sam iz flaše irskog viskija, proizvedenog u Austriji. Pojeo sam nekoliko meksičkih čipseva iz Moskve. Ispunilo me je osećanje deziluzije. Hvatala me je dosada zbog tvoje robovske predanosti. Prema uputstvu trebalo je da te umijem nekim deterdžentom razređenim u vodi. Mrzelo me je. Plaknuo sam samo sebe. Više sam voleo sa biram tip za jednokratnu upotrebu, ali te su daleko skuplje.
„Šta još mogu da učinim za tebe? Nešto specijalno?“, pitala si.
„Samo popričajmo“, rekao sam i grohotom se nasmejao. U prepone mi se vratila snaga i ponovo sam počeo da se uzbuđujem gledajući te. Nešto me je spopalo. Želeo sam da se jako približim onome što mi izaziva bol.
Opalio sam ti šamar, iščupao dva pramena kose. Nisi ni zucnula. Odlučio sam da ću ti promeniti glavu. Imao sam poručene tri, ali nisam mogao da ih pronađem. Čupao sam ti vrat, zato što sam mislio da će promena glatko proteći – kao kada gušteru odpadne rep. Prevrnuo sam u zlatno obojenom stanu nekoliko stvari i napravio darmar. Pošto kutiju nisam pronašao, ponovo sam te za kaznu premlatio. Koncentrisao sam se na tvoje naročito nežne, veoma realistične usne sa izuzetnom silom trenja. Katalog sam proučio zaista detaljno. Opet sam posegnuo za flašom i viski me je ispunio pobednonosnom slabošću.
Cimao sam te za kosu, tako da su letele iskre. Moja je karlica bila je iznad tvoje. Butinom sam se naslonio na tvoje bedro. Gnječio sam veštački omot kao i želatinastu masu kojom su te napunili. Zamišljao sam kinesku fabriku, proizvodne linije i robotske hvataljke mašina. Iz grla mi se izleteo protest. Neopisivo si viknula od bola. Valjda su te tako isprogramirali. Raspalakala si se. Okusio sam tvoje suze. Ukus nisam razaznao, pošto mi je brideo jezik. Osetio sam da dolazi vrhunac. Ugrizao sam te i uradio se.
Tvoje beonjače su čudno sijale. Kao žive. Dahtao sam. Mrak mi je padao na oči. Činilo mi se da si podigla ružno polomljenu ruku. Grudi ti je prelila krv. Ponavljao sam u sebi da moram da te operem običnim deterdžentom razređenim u vodi. Povici su izlazili iz tvog grla sa drugačijim naglaskom.
„Ovakvu lutku nisam želeo. Imam garanciju, vratiću te!“, proderao sam se na tebe. Bilo je svejedno, jer sam znao da me ne možeš razumeti.
„Isporuka lutaka još nije stigla. Zato je Firma poslala mene“, rekla si tiho. Napetost u ivicama usana ti je dodavala tajanstvenu, ali potpunu beživotnost svojstvenu voštanim figurama. Tek sam nešto kasnije opazio da si se onesvestila.
Ne bih tako mogao da vozim auto, zato sam pozvao hitnu pomoć. Za tobom su se zalupila vrata sa crvenim krstom. Mislio sam da će te istog časa zaboraviti, ali vreme nije nimalo izbrisao bolnu uspomenu na meke udarce, na tiho pucanje kostiju, na tvoje neonsko lice.
Pojavljuješ se u najgorim trenucima.
Da li bih mogao, molim te, da te ponovo poručim?
Sa slovačkog prevela Zdenka Valent-Belić
PROČITAJTE I DRUGE vikend-prica