Vikend priča, jedna od onih koju je Srđan V. Tešin objavio u autorskoj zbirci „Priče s Marsa“. Ovo je druga priča istog autora objavljena na korzoportalu! Foto: Izložba u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Igor Bošnjak „EUtopija“.
U svakom trenutku mogli su da se upuste u tučnjavu.
…ja se nikad nisam tukao…
Ali šta sad, igranka je već počela i trebalo je igrati.
Horhe Akame
1.
– Izvini, mogu li da te pitam nešto?
Prestao je da priča i okrenuo glavu prema meni. Prišao sam korak bliže stolu za kojim je sedeo sa još trojicom vršnjaka u polupraznoj bašti restorana Mars. Hteo je nešto da izusti, ali sam ga preduhitrio. Dohvatio sam njegovu podlaktnu štaku za hodanje i njome ga svom snagom udario u čelo. Uz glasan jauk je sleteo sa stolice, oborivši sto i prevrnuvši čaše i flaše na tepison. Zamahnuo sam metalnom štakom dva-tri puta po vazduhu, a onda sam je zafrljačio što sam mogao dalje i mirno otišao. Bilo je podne i krčala su mi creva.
2.
– Izvini, mogu li da te pitam nešto?
Prilazio sam, korak po korak, nižoj devojci, kose ofarbane u crveno. Žvakala je čokoladicu Mars i gledala me začuđeno. Osmehnula se i slegnula ramenima. Ona ošišana na nulu, krupnija i viša, nije ni obratila pažnju na mene. Provukao sam prste leve šake kroz kosu, a onda sam je, u deliću sekunde, desnicom stisnutom u pesnicu odalamio u nos. Od siline udarca je pala na trotoar. Ona korpulentnija devojka, bez ijedne reči, povukla se korak unazad. Crvenokosa je ležala nepomično. Iz polomljenog nosa i rasečenih usana asfaltom je tekla krv, slivajući se u otvor za kišnu kanalizaciju. Bilo je pet popodne i strašno mi se kenjalo.
3.
– Izvini, mogu li da te pitam nešto?
U haustoru je smrdelo na mokraću. Mlada trudnica je počela da uzmiče ka stepeništu za prvi sprat. Izvukao sam šrafciger koji sam držao za pojasom ispod teksas jakne. Nisam joj ni prišao kako valja, a ona se najednom okrenula prema meni i, stojeći na drugom stepeniku, nogom me udarila u stomak. Ostao sam bez daha. Držao sam se, presamićen, rukama za donji deo trbuha. Dohvatila je šrafciger koji sam ispustio i njime me ubola u vrat. Krv je šiknula na sve strane. Pao sam na kolena, a onda se stropoštao kao klada. Krajičkom oka sam video listove njenih oteklih nogu. Penjala se iznenađujuće brzo prljavim stepeništem. Svetlo se ugasilo. Bilo je osam uveče i najzad sam utonuo u mrkli mrak.
4.
MARS (MN) – Policija je u haustoru zgrade u Ulici Marsovskih brigada pronašla trinaestogodišnjeg dečaka M. Z. sa ubodnom ranom u predelu vrata, najverovatnije nanetom šrafcigerom koji je pronađen na mestu zločina. Dečak je hitno prevezen u novootvorenu kliniku na Marsu, operisan je i, kako saznajemo od dežurnog hirurga, stanje mu je stabilno, iako nije dolazio svesti otkako je primljen na odeljenje intenzivne nege.
Udruženje roditelja je za sutra u podne zakazalo okupljanje ispred Teatra na Marsu u znak protesta zbog porasta maloletničkog nasilja, ali i u znak podrške teško povređenom dečaku. Protest su podržale mnoge patriotske organizacije, ali i mnoge političke, kulturne i javne ličnosti Marsa, uz žestoke osude napada na trinaestogodišnje dete i zahteve da se počinilac ovog dosad nezapamćenog zločina najstrože kazni i privede pravdi.
„Priče s Marsa“, Arhipelag, Beograd, 2015.
PROČITAJTE I DRUGE vikend-prica