Vladimir Červenka (1946) nedavno je imao samostalnu izložbu fotografija “(Ne)obične priče” u Galeriji Artget beogradskog Kulturnog centra i posle dužeg vremena neprisustva na javnoj sceni podsetio na vrhunsko fotografsko umeće koje poseduje. Školovao se u Pragu na Akademiji za film i televiziju – Katedra za fotografiju, gde je i magistrirao. U njegovim porodičnim genima prepleteni su Srednja Evropa i Balkan, u njegovim fotografijama, pretežno crno belim, satkana je suptilna osećajnost prema prostoru, predmetima i ljudima koji su vidljivi i kada ih nema na fotografiji.Otuda njegov neponovljivi senzibilitet.
Vladimir Červenka
Vladimir Červenka bio je u neku ruku zaštitni znak Petrovaradinske tvrđave. Radio je u Muzeju Grada Novog Sada kao fotograf konzervator i snimio na desetine hiljada fotografija samo na arheološkim iskopavanjima ovog lokaliteta. Prethodno je kao filmski i televizijski fotograf bio na TV Novi Sad (do 1988). Iza njega su samostalne izložbe, osnivanje Foto ateljea i Galerije „Čardak“ u Sremskim Karlovcima, „Seminara fotografije za mlade fotografije“, Bijenala fotografije u Kulturnom centru u Sremskim Karlovcima. Poslednjih godina retko je viđen u javnosti, na relaciji je Novi Sad – Sremski Karlovci, a kada se nedavno pojavio na izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine bio je prepoznatljiv – visok, vitak, diskretnih kretnji, još diskretniji kad govori, marama oko vrata ostala je njegov zaštitni znak, sada je oslonjen na štap (godine ostavljaju tragove). Ovo je čovek koji još izrađuje fotografije na „starinski način“, fotošop nije njegova „cup of tea“. Opredeljen je za crno belu fotografiju.
„Autoportret“, V. Červenka
O izložbi fotografija „(Ne)obične priče“ u Galeriji Artget (12. januar – 2. februar 2017)
Vladimir Červenka: Ustvari, to su obične priče, ali ne one kič i banalne, već se odnose na ljude, predmete, stvari pored kojih svakodnevno prolazimo ne primećujući ih. Hiljadu puta su pored nas kao nevidljivi, a sastavni su deo naših života. Mene su od početaka kada sam se usmerio na fotografiju zanimale takve „neprimetne“ teme. Želeo sam tada da se bavim reportažnom i dokumentarnom fotografijom, ali sve je krenulo drugim putem. Ipak, od uvek sam bio usmeren na ono manje vidljivo, a koje je u našoj okolini. Tek kasnije sam shvatio da je moja glavna tema ustvari prostor, prostor u kome se nalaze predmeti , predmeti kao takvi kojima, kako kaže Suzan Zontag – „snimanjem predmetu pridajemo važnost“. Na mojim fotografijama baš je tako.
„Saobraćajni znaci“, V. Červenka
Zbog čega je odabrao izražavanje u crno beloj fotografiji?
Vladimir Červenka: Crno bela fotografija je sama po sebi stilizacija. Ona sliku/fotografiju lišava boje i samim tim usmerava pažnju posmatrača na predmete. Boje u slikarstvu i fotografiji su dve različite stvari. Slikar nanosi boju gde on hoće, a fotograf je u mnogo komplikovanijoj situaciji jer ne može da nanosi boju direktno na medij zapisa, nego mora da unese boju u prostor koji je pred objektivom. Znači, ako hoće negde da ima crvenu boju, mora tu crvenu boju da postavi u prostor kako bi se pojavila na fotografiji. Mnogo teže je kontrolisati boju na fotografiji, iako to amaterima izgleda jednostavno kada rade u fotošopu. Ali to nije suštinska kontrola boje. Njih boja privuče zbog efekta, ne nanose je na određenu površinu kako bi iskazali svoju misao, pa je onda rezultat kao licidersko srce, šareno, ili podseća ne nekoga ko je izašao iz salona za ulepšavanje. Crno bela fotografija jednostavnija je za manipulaciju tonovima, to je gama sive koja može da se sužava ili širi, pruža širok dijapazon mogućnosti pogotovo kada se odnosi na principe kontrasta i ritma. Kad čovek pogleda crno belu fotografiju mora da se koncentriše kako bi uočio šta se sve na njoj nalazi,šta sve postoji.
„Svetlo, senke“, V. Červenka
I kada nisu na fotografiji, ljudi su prisutni.
Vladimir Červenka: Jedna od celina kojima se bavim na fotografiji jesu ljudi koji se nalaze svuda, čak i ako fizički nisu prisutni. Takoreći nema prostora u kome ne postoje ljudski tragovi. Čovek je kruna prirode! Na početku sam se dosta bavio ljudima, posle je to interesovanje opalo, ili su oni mene prestali da zanimaju, ili sam ja njih prestao da zanimam (smeši se). Iako ih i sada, po nekad snimim. Ali nije to kao nekada, pre. Ipak, moram da kažem da su oni posredno uvek na mojim fotografijama kroz situacije, objekte i prostore koje snimam. Nema prostora bez ljudskog prisustva. Na fotografijama sam se bavio ljudima i u Muzeju grada Novog Sada gde sam radio na arheološkim iskopavanjima, tako da sam se bavio ljudima starim više vekova (osmeh). Eto, stalnom sam na razne načine u objektivu imao ljude. Jedno vreme sam se bavio mišlju da napravim o tome izložbu, ili knjigu, trebalo je to da uradi Muzej grada, imali smo desetine hiljada fotografija, ali se nije ostvarilo…
Prostori 1″, V. Červenka
Šta znači vaša sintagma „homo fotografikus“? On nije stvaralac fotografije?
Vladimir Červenka: Foto aparat je produkt rada stotinak Japanaca, Kineza, Nemaca… ko ih sve ne proizvodi. U aparatu je njihovo znanje. Savremeni aparati, ajfoni, pružaju mogućnost da se pritisne jedno dugme i tih stotinak Japanaca, Kineza, Nemaca… odrade svoj posao. Homo fotografikus je onaj ko pritisne dugme, zatim odmah ispadne fotografija, ne mora kao ranije da nosi film na razvijanje. Homo fotografikus koji se bavi konzerviranjem pogleda registruje predmete – ne i rekvizite, pošto je taj pojam njemu nepoznat – onako kako su raspoređeni po logici stvarnosti, dok fotograf koji se bavi stvaralačkom fotografijom svesno manipuliše rekvizitima i logiku stvarnosti prilagođava logici svoje autorske namere, odnosno sopstvenog viđenja stvarnosti. Ustvari, homo fotografikus ima samo virtuelnu sliku na monitoru računara, ili ajfona, dok je ne odštampa. A kada to uradi, dolazi do razočarenja, jer ta slika je nešto sasvim drugo od one na monitoru.
U očekivanju izložbe/knjige Vladimira Červenke… Grad Novi Sad na potezu. In spe.
Foto: Dokumetacija Vladimira Červenke
PROČITAJTE I: milanka-todic-fotografija-kao-umetnicko-delo, marko-stojanovic-fotografije, nesto-se-desava-ulice-fotografija, najbolja-kic-fotografija, vikend-prica-prve-ljubavi