I ovogodišnje, 71. Sterijino pozorje donelo je uzbuđenje podizanja zavese pred svakom predstavom i proglašenjem nagrada. Ali Sterijino pozorje je uz obasjanu pozornicu, i milje promišljanja/dijaloga o pozorišnoj umetnosti na tematskim tribinama, predstavljanju studentskih drama/rukopisa, knjiga, plakata, izložbi. Piše: Bojana Karavidić. Foto: Sterijino pozorje
Nagrađeni pozorišni umetnici, obraćanje Miroslava Radonjića
Ovogodišnje 71. Sterijino pozorje očekivala sam brižna – kako će se izvući iz ponora neodostajućih finansija, a da ne zapadne u provaliju krpljenja kraja s krajem. Isplivalo je podignute glave na čelu sa njegovim direktorom Miroslavom Radonjićem i njegovim timom nevidljivim za svetlosti reflektora. Oni za to i ne mare, skromni, marljivi, tihi.
Ivan Medenica
Jedan od nekadašnjih selektora Sterijinog pozorja bio je Ivan Medenica koji je uveo Međunarodnu selekciju KRUGOVI koja je trajala više od dvadeset godina, do danas (nema para!?) – Bio sam inicijator promena, ali uz široku saradnju sa drugim kolegama, razgovore, polemike, suočavanja mišljenja. I, došli smo da KRUGOVI postanu tradicija. Tako je bilo do ove godine. Do danas sam na stajalištu, ne samo kada je Sterijino pozorje u pitanju, da se kulturni identitet ne može preispitivati na relevantan način ako se zatvori u svoj atar, već da nam je uvek potrebno poređenje sa drugima, u širim kontekstu.
Divna Stojanov, Boris Liješević
Nagrada 71. Sterijinog pozorja za najbolju autorsku predstavu Moje pozorište i režiju Borisa Liješevića, uz još nekoliko nagrada. Šta je za njega dar? – Dar se dobija, dar se zaslužuje, dar dođe iz ljubavi i prema daru treba imati odgovornost, ljubav, pažnju i zahvalnost za taj dar i njegovati ga, voljeti ga, slušati ga neprestano, pustiti da vas vodi, da se razvija. Mislim da je dar – dar.
Žiri 71. Sterijinog pozorja glasao je za najbolji tekst drame. To je Profesionalac, pisac je Dušana Kovačevića koji je od 1973. godine na Sterijinom pozorju, tada kao student treće godine beogradske Akademije za pozorište, film, radio i televiziju. Te godine Maratonci, sledeće Radovan III. Na Okruglom stolu rekao je – Postoji vreme koje traje posle tridesete, pedesete predstave što je proces nastajanja teksta i režije. To je vreme u kome glumci zavole svoje uloge i nastaje nova predstava, likovi se sve više udaljavaju od napisanog teksta, preuzimaju svoje rečenice i ona postaje njihova autentična. Na neki način, oni tada režiraju te likove i zato se predstave u pozorištu događaju, pa stota predstava bude fantastična. Tada se dogodi da čovek gledajući predstavu iz publike pomisli da prvi put prisustvuje susretu dvojice ljudi i da to pre njega nikada nije bilo. Kada se dođe do tog stepena uverljivosti da se to dogodilo jedne noći, da nije režirano, onda je to pravo pozorište.
Dušan Kovačević sa glumcima „Profesionalca“
Šta je još ovogodišnje Sterijino pozorje? Prvi put bez Pozorja mladih. Ali mladi ne odustaju, zar ne? Njihova javna čitanja sam propustila, nažalost. Izvinite studenti, biće prilike.
Pozorje mladih, javno čitanje
Okrugli sto bio je osvežen novim licem – Divna Stojanov. Do ove godine uvek su bile dve osobe koje su moderirale, sada je spalo u ruke jedne osobe koja treba da se uhvati u koštac sa glumcima, rediteljima, dramaturzima… da im postavi pitanje, ali i da ih prati iz sekunde u sekundu kako bi dopunila svoje pitanje. Svojim znanjem, elokvencijom, bez naznaka umora, suvereno je odbranila ulogu moderatorke 71. Sterijinog pozorja.
Divna Stojanov
Spuštena je zavesa 71. Sterijinog pozorja uz reči njegovog dugogodišnjeg direktora Miroslava Radonjića – Pozorje je uvek bilo poznato kao mesto dijaloga, različitih razmišljanja, tolerancije, što do danas pokušavamo da promovišemo upkos okolnostimau kojima živimo.