«Građa za proučavanje spomenika kulture Vojvodine» naučni časopis Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture po 37. put. Izdvajamo delove teksta Bojana Kojičića u kome analizira delo inženjera Franca Pelcla u projektu gradnje pozorišta «Toša Jovanović» u Velikom Bečkereku, danas Zrenjaninu. Foto: Redakcija časopisa
U tematskim celinama: Arheologija, Arhitektura, Istorija, Istorija umetnosti, Multidisciplinarni pristup u zaštiti kulturnih dobara, Konzervacija i restauracija dela likovne i primenjene umetnosti i Prikazi, rukopisi istraživača iz Vojvodine osvetljavaju ono što su otkrili, a što je manje, ili uopšte nepoznato. Stoga je ovaj časopis koji godinama uređuje Bogdan Janjušević, značajan doprinos očuvanju kulturne baštine Vojvodine.
Bojan Kojičić u tekstu Prilog biografiji inženjera Franca Pelcla i njegovi projekti u Velikom Bečkereku (Zrenjaninu), graditelj pozorišta u Velikom Bečkereku piše – „O životu i profesionalnom radu inženjera Franca Pelcla (mađ.Ferencz Pelzl) malo se zna.U nekoliko navrata tokom poslednje dve decenije 19. veka, u periodu kada je Veliki Bečkerek bio u najvećem privrednom i graditeljskom usponu, obavljao je funkciju gradskog inženjera. Nakon napuštanja javne službe, radio je arhitektonske projekte za privatne investitore, te je osamdesetih godina 19. veka izvedeno nekoliko vrednih zdanja po njegovim planovima. Devedesetih godina 19. veka Pelcl je imao tehničku kancelariju (projektantski biro) u kojoj je radilo više inženjera. Sudeći prema jednom novinskom članku nedeljnika Vohenblat, Pelcl nije bio lokalni projektant. Doselio se u Veliki Bečkerek početkom osamdesetih godina 19. veka kao zreo graditelj i ostao u njemu do kraja života. U Istorijskom arhivu Zrenjanina pronađeno je nekoliko planova sa njegovim potpisom, kao i novinskih članaka iz velikobečkerečke štampe, koji su informisali građane o graditeljskim poduhvatima grada, o novoizgrađenim zdanjima i njihovim vlasnicima i projektantima.Sačuvana tehnička dokumentacija i arhivska građa, kao i novinski članci iz tog perioda jedini su relevantni izvori podataka o graditeljskoj ulozi Franca Pelcla u formiranju arhitektonskog identiteta Velikog Bečkereka“.
Barokna sala pozorišta
Rekonstrukcija pozorišta 1884. godine (radi se o Narodnom pozorištu Zrenjanin «Toša Jovanović», prim.korzoportal).
« Povod njegovog (Franca Pelcla, prim.korzoportal) dolaska u Veliki Bečkerek i stupanja na dužnost gradskog inženjera bila je izrada planova rekonstrukcije gradskog pozorišta koje se nalazilo u veoma lošem građevinskom stanju. Zrenjaninsko Narodno pozorište ‘Toša Jovanović’ (naziv od drugog svetskog rata) jedno je od najstarijih pozorišta u zemlji…
Pozorišta su tokom minulih vekova bila mesta okupljanja građana, od nižih do viših društvenih klasa. U takvim,sa posebnom pažnjom građenim objektima odvijao se celokupan kulturni život grada. Prostor za održavanje dramskih i muzičkih predstava, a neretko i političkih skupova, bilo je centralno mesto društvenog života jedne urbane sredine. Počev od Šekspirovog Globteatra (Globe Theatre), jednog od prvih namenski građenih objekta za pozorište, za tu namenu posebno su se gradile zgrade koje su svojom raskošnom arhitekturom skretale pažnju, a urbanistički uvek zauzimale posebno mesto u gradskom tkivu. (Dinulović 2009:59). Međutim, u Velikom Bečkereku to nije bio slučaj….
… Od vremena preuređenja magacina u svrhe pozorišta, prva zabeležena rekonstrukcija izvedena je 1884. godine po projektu gradskog inženjera Franca Pelcla. Obimni građevinski radovi sa opremanjem i dekorisanjem pozorišne sale trajali su oko godinu dana. Tom prilikom zgrada je nadzidana, bina podignuta i ojačana, a ispod scene je oformljen prostor za orkestar…
,,Sva sedišta u parteru i ložama biće presvučena crvenim plišom za 2.461 forint, ostali nameštaj za 647, osvetljenje 343 forinti. Špalirski radovi 1203, malanje 200. Dekoracija pozornice 873, svečano inpregniranje 291. Grejanje i osvetljenje 1120. Svega 7175 forinti. Za otvaranje pozorišta je određen 1 oktobar 1884. godine. Za slučaj da radovi do tog roka ne budu završeni, firma se obavezuje da svaki dan na ime penala plaća 25 forinti.“ Svečano otvaranje je pomereno tri dana kasnije. (GBWb 32, 1884: 13)…
Hotel «Roža»
… Godina 1886. je najvažnija i profesionalno najplodnija za Franca Pelcla. U toj godini je projektovao, koliko je do sada poznato, tri objekta: Grandiozni hotel ,,Roža“, na glavnom gradskom trgu, zgradu Velikobečkerečkog Društva za osiguranje i depozit ,,Napholc-Bart”u glavnoj ulici i parohijski dom Reformatske crkve kod Kalvinskog trga. Sva tri objekta su u dekorativnom programu slična, gde se držao obrasca neorenesansne arhitekture koja je u toj deceniji bila dominantan arhitektonski stil u gradu…