U Srpskom kulturnom centru u Pekingu u novembru (2024) održana je izložba posvećena masakru u Kragujevcu pod nazivom „Krvavi oktobar 1941“. Po pozivu Marka Terzića kustosa Spomen – parka Kragujevački oktobar, strip na ovu temu uradio je Saša Rakezić alias Aleksandar Zograf, koji piše za korzoportal. Fotografišu on i Gordana Basta. Na izložbi su bili predstavljeni i njeni vezeni radovi nastali prema poslednjim porukama koje su streljani sakrili u odelu.
Marko Terzić, Gordana Basta, Zograf
Srpski kulturni centar u Pekingu bio je, tokom novembra 2024, prostor posvećen stripu. Kao neko ko je prisutan na ovdašnjoj sceni već decenijama, bio sam obradovan već i činjenicom da će „priče u slikama“ sa ovih prostora biti predstavljene zainteresovanima u dalekoj Kini. S obzirom da je to strip posvećen masakru u Kragujevcu, pod nazivom „Krvavi oktobar 1941“, bio je to i način da se još jednom oživi sećanje na strašni događaj – masovno streljanje koje je izvršio nemački okupator. Među ubijenih oko 3000 civila, bilo je i oko 300 srednjoškolaca i dece do 15 godina. U Pekingu je boravio i kustos Marko Terzić, koji me je 2019. pozvao u ime Spomen-parka Kragujevački oktobar, i predložio da nacrtam strip na temu ovog događaja. Nakon izučavanja dostupne literature, što je trajalo mesecima, pristupio sam radu na stripu, koji je morao (i sam sam insistirao na tome) da bude verifikovan od strane istoričara, da bi se konačna verzija stripa pojavila na izložbi u Kragujevcu maja 2022. Prevod ovog materijala na kineski imao je puno smisla, s obzirom da se u toj sredini pamte zločini japanskog okupatora, koji su takođe uključivali masovna ubistva civilnog stanovništva, tako da, uprkos geografskoj distanci i svim kulturnim razlikama, svakako imamo i nešto zajedničko, makar to bile i traume iz prošlosti. Na izložbi u Pekingu su bili predstavljeni i vezovi Gordane Baste, koja je ovoj temi pridodala jednu novu dimenziju, izlažući, između ostalog, i njene rukom izrađene vezove nastale prema poslednjim porukama koje su streljani sakrili u odelu, nadajući se da će njihovi najmiliji, pretresajući leševe, pronaći i ove oproštajne zapise.
Ono što je svakako zanimljivo i poznato mnogima i u našoj sredini, je da se borba jugoslovenskih partizana odražavala i na popularnu kulturu mnogoljudne nacije. Tako je film „Valter brani Sarajevo“, i glavni glumac, Bata Živojinović, svojevremeno dosegao neverovatnu popularnost. Danas se filma sećaju uglavnom samo pripadnici starijih generacija, i – iako mnogi od njih nisu sasvim sigurni u kojoj se to dalekoj zemlji odvija radnja filma – to jeste bilo neka vrsta popularnog fenomena. Vozač taksija nas je iznenadio kada je pevušio pesmu na kineskom, za koju je tvrdio da je iz filma o Valteru. Zatim je pustio i snimak sa svog telefona – koristeći karaoke predložak, usnimio je sebe kako peva, i brzo smo shvatili da je to „Bella Ciao“, melodija iz filma Hajrudina Krvarca „Most“, u kojem se takođe pojavljuje Bata Živojinović, razume se percipiran kao „Valter“.
Valja reći i da se Srpski kulturni centar nalazi u umetničkom kvartu 798, u kojem su smeštene brojne galerije, ateljei, radnje sa predmetima koje umetnici izrađuju, knjižare, kafei, kulturni centri, i sve ukrašeno zanimljivim skulpturama u javnom prostoru. To je bila i prilika da mi upoznamo lokalnu scenu, naročito onu neoficijelnu, veoma izražajnu, samosvojnu, i bogatu idejama. Stari industrijski pogoni su početkom dvehiljaditih počeli da bivaju transformisani u prostore namenjene umetnicima, a to se zatim proširilo na brojne okolne objekte, koji su povezani dobrom infrastrukturom i uređenim trotoarima. Čak i lokalni javni toalet, ne samo što je maštovito projektovan (kao što bi se očekivalo od jednog tako neformalnog mesta), već je i zavidno održavan i čist čak i po merilu najkritičkije nastrojenih čistunaca.
Dosta daleko od umetničkog kvarta, u samom centru Pekinga, nalazi se Comics Bar, čije zidove krase originali i reprodukcije iz brojnih stripova. Kafić se prostire na dva nivoa, dok na trećem živi vlasnik, Wang Ning, koji je takođe u posedu bogate kolekcije originalnih crteža kineskih i internacionalnih autora stripa. Ovdašnja strip produkcija je deo starije azijske tradicije ilustrovanih priča, koja se razvijala vekovima, ali je to razume se provučeno kroz filter savremenih evropskih, američkih i japanskih uticaja.
Ono što zaista izaziva poštovanje je kineski odnos prema prošlosti – ne samo u muzejima, već i u svakodnevnom životu možete videti da su iskustva prošlosti i dalje živa i vibrantna. Tu spadaju čak i nalazi iz daleke prošlosti, koji ponekad izmiču razumevanju savremenog čoveka, ali plene svojom upečatljivošću. Još početkom veka su nalazi iz zapadne provincije Sečuan, nastali u bronzano doba, izazvali pažnju upravo zato što uopšte nisu mogli da se uporede sa produktima drugih kultura te epohe, pa je teško rastumačiti njihovo značenje ili svrhu – neki od arheologa su izjavili da bi pomislili da su u pitanju nekakvi fantazmagorični fabrikati, da nisu svojim rukama to iskopali! Nova količina zadivljujućih predmeta od bronze pronađena je osamdesetih godina, ali je tek nedavno, 2021/2022, na nalazištu Senšingdui (Sanxingdui) iz utorbe zemlje na svetlost dana izneseno hiljade predmeta među kojima su naročito upečatljive maske, kako one veličine ljudskog lica, tako i one nadnaravnih razmera. Zbog svoje amblematičnosti, ove maske bi mogle da postanu jednako poznate kao sada već čuveni ratnici od terakote.
Uprkos tome što često mogu da deluju stidljivo u saobraćaju sa strancima, iz ličnog iskustva mogu da kažem da je većina Kineza gostoprimljiva, i da nastoje da vam pomognu čak i ako ne razumeju engleski. U restoranu su dve devojčice neprekidno kružile oko našeg stola, sve dok ih nismo zaustavili i – razume se – odlično su razumele crteže koje sam im poklonio. Odnekud su izvukle flomastere i moje crteže odmah i obojile. Eto, tako je protekla moja prva saradnja sa kineskim umetnicima.
Strip izložba „Krvavi oktobar 1941“ Saše Rakezića alias Aleksandra Zografa, prvi put prikazana je u Kragujevcu 2022. godine, kako je autor već napomenuo u ovom tekstu.
Oprema teksta korzoportal