Knjiga Slobodana Tišme „Genije bas gitare. Fatherfucker“ (Nojzac, 2024) predstavljena je u novosadskoj knjižari Bulevar Books (9. decembar 2024), kao deo njegove trilogije koju je pisao sedam godina. Foto: Manja Holodkov
Relja Dražić, Tanja Rosić, Slobodan Tišma
Knjige koje čine trilogiju Slobodana Tišme su „Život pesnika“, „Ima li koga kod kuće“ i poslednja predstavljena „Genije bas gitare. Fatherfucker“, sve u izdanju novosadskog Nojzaca.
Slobodan Tišma o nastanku svoje trilogije – „Pisao sam troknjižje sedam godina. Celina je nastala odavno, ali sam je posle pojedinačno proširivao. Postojala je hronologija koja je nalagala redosled. Prvo ‘Život pesnika’ u kome se bavim periodom detinjstva, to je ulica Pap Pavla, zatim Liman moje mladosti. Nije bilo po redosledu, pa smo objavili treći deo ‘Ima li koga kod kuće’ u kome se bavim problemom bolesti kao teškim iskustvom. Osnovna ideja je da je zdravlje ostrvce. Niko ne voli da bude bolestan, ali sa druge strane kada se čovek razboli ulazi u univerzum novih , iako neželjenih iskustava. Drugi deo trilogije je ‘Genije bas gitare’. To je priča o Bulevaru Jaše Tomića kao pozornici na kojoj se odigrava roman bez radnje je. Opisani su moji susreti sa Svirkom Žaračev, muzičarkom koja je poludela, šeta tim bulevarom i ja odlazim tamo da pričamo.“
„… Jedini smisao u životu, jedina radost je šetnja Bulevarom narodnog poslanika i ubice. Samo da je lepo vreme, a ako i nije, evo mene na stazi. Dok automobili klize pored mene, gazim lelujavim korakom ispod kestenova koji se pružaju duž kolovoza, bilo da su u cvatu krajem aprila ili s jeseni, kada se sjajni rumeni plodovi kotrljaju ispod mojih nogu…“ („Genije bas gitare“)
Slobodan Tišma o književnom žanru autofikcije i ne poriče ga u svom stvaralaštvu – „Autobiografski elementi su vidni u mojim knjigama. Autofikcija pruža mogućnosti da se pisanjem bavi svako. Demokratski sam nastrojen, volim da svako piše, svaki čovek treba da napiše jednu knjigu. Ne volim likove koje svrstavam u ‘autoritarne humaniste, to su veliki pisci koji su ubeđeni da znaju šta je prava književnost, ko nema pojma, gde je kome mesto. Iskusio sam to u životu i protiv toga pišem. Uvek sam se bavio malim stvarima, malim ljudima i sebe sam tako video. Jak identitet je uzrok zla.“
Čitajući romane Slobodana Tišme skitamo sa njim ulicama toponimima Novog Sada, slušamo muziku koju i on, batrgamo se u mislima pitajući se gde smo, s kim smo, zbog čega smo, kako smo tu gde smo u našim sopstvenim maglinama.