Vesna Karavida (Zrenjanin 1966, živi i radi u Zrenjaninu), istoričarka umetnosti. Tekst u fokusu “Razglednica iz Roterdama” posvetila je gradu koji je, kako misli, u široj javnosti nepravedno zapostavljen. Radila je kao novinarka, potom uređivala stranu Grad u regionalnom listu “Zrenjanin” u kome je objavila brojne tekstove o objektima istorijske arhitekture u gradu i tekućoj arhitektonskoj produkciji. Od 2004. je u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin kao istoričarka umetnosti-konzervator. Autorka je nekoliko stručnih knjiga, a njeni tekstovi objavljuju se u odgovarajućim časopisima. Foto: Vesna Karavida
Renco Piano, čuveni Italijan u društvu sa Remom Kolhasom. Italijan gradi “krivi toranj” za Telekom, a profesor sa Harvarda De Roterdam, najveću zgradu u zemlji. Do njih vodi u istoj meri čuveni van Berkelov Erazmus most sa kraja prošlog veka. Lokalci ga zovu “Labud”.
Između Amsterdama i Roterdama, ipak biram da kažem poneku ličnu impresiju o manje turistički atraktivnom među njima, o Roterdamu, najvećoj luci Evrope i modernom gradu koji je već duže vreme poligon eksperimenata u arhitekturi (i koji je kao takav privukao najveće svetske arhitektonske biroe da im ovde bude dom).
Džo Kunen, Holandski arhitektonski institut, pored palački tzv. bambusa u veštački stvorenoj bari u sred Roterdama.
Ne umem da fotografišem fascinantne objekte Roterdama sa mnogooo spratova, pa onda nije ni uputno da pišem o nekima od njih.
Prva ulica u Evropi iz koje su isterani automobili da bi bila predata pešacima. Desilo se to pedesetih godina prošlog veka.
Kad bolje razmislim, sve vreme dok sam bila u Roterdamu, a taj osećaj me do danas ne napušta, više sam razmišljala o ljudima nego o pojedinačnim graditeljskim ostvarenjima, ma koliko fascinantna ona bila. Nikada do sada jedan grad me nije na taj način zaveo.
Ovo je ipak evropski pogled na svet, nije Saudijska Arabija. Grad su kuće u nizu, a modernost je umetnuta u tako oformljen milje.
Srce Roterdama je pretvoreno u prah i pepeo u nemačkom bombardovanju na početku Drugog svetskog rata. Čudom su preživeli partljci nekolicine zgrada. One su kasnije obnovljene…
Kuća Soneveld sa početka tridesetih godina, danas u stanju u kom se nalazila kada je u njoj živela porodica ovog bogatog indutrijalca. Otvorena je za javnost i ima izuzetan značaj za istoriju arhitekture Holandije.
Među njima je prvi neboder u Evropi koji je građen po ugledu na njujorške, pristanišna zgrada odakle su Evropljani kretali u susret američkom snu (u kojoj je danas hotel koji se naravno zove Njujork) i par friško sagrađenih vila u modernom stilu.
Ulična rasveta dizajnirana da se svi stanovnici Roterdama svakodnevno podsećaju da prosperitet duguju luci.
Grad je, međutim, posle rata odredio hrabri novi kurs, suprotan u odnosu na sve ostale predivne holandske gradove u kojima i danas dominira arhitektura 17. veka. Oni koji imaju predrasude u vezi sa savremenom arhitekturom treba da vide šta ona može da ponudi ako je osmišljavaju najbolji (u društvenom ambijentu u kome su podsticani), a urbanisti njihove ogromne arhitektonske skulpture “ubadaju” na prava mesta u gradsko tkivo. Zatim, kako se obezbeđuje da ova remek – dela budu akcentovana u sklopu tradicionalnije arhitekture grada. I nadalje, kako se tim dostignućima gradske vlasti ne šepure, nego trezveno razmišljaju o interesu građana i grada, a svi zajedno misle o što lakšem održavanju ovih objekata.
Markthal je spolja tek malo neobična zgrada sa svojim zakrivljenim krovom. Izbliza vidite stanove sa balkonima, ali tek kada zakoračite u zgradu imate kaleidoskopski doživljaj. Potpuno novi koncept, prva zgrada te vrste, hibrid između pijace i stanovanja, novi gradski tip gde su sve funkcije u potpunosti integrisane kako bi se proslavile i poboljšale njihove sinergijske mogućnosti. Smeštena ispod 40 metara visokog luka, pijaca je oživljena velikim muralom koji pokriva zasvođenu unutrašnjost nazvanom „Rog izobilja“, umetnika Arno Koenena i Iris Roskam, u saradnji sa digitalnim stručnjacima. Inspiracija su bile mrtve prirode holandskih baroknih umetnika.
Markthal godišnje poseti osam miliona ljudi.
Ovim Kubnim kućama holandskog arhitekte Pita Bloma, Roterdam krajem sedamdesetih skreće pažnju sveta na svoj autentičan pogled na arhitekturu, svež i drugačiji. Pokazuje kako modernost može da bude uzbudljiva i fotogenična pride.
Ako se pitate šta je Roterdam danas, to su prvenstveno njegovi stanovnici, veličanstveni, hrabri ljudi koji su tragičnu istoriju okrenuli u svoju korist tako što su se usudili da na neki samo svoj, autentičan način, poglede usmere daleko unapred!