Milana Kvas, istoričarka umetnosti, upravnica je „Spomen-zbirke Pavla Beljanskog“ od 2018. godine, a počela je u istoj ustanovi kao kustoskinja-dokumentaristkinja s akademskim opredeljenjem za savremenu umetnost 20.veka. Piše: Bojana Karavidić. Foto koncept: Kaća Lazukić Ljubinković.

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog jedina je galerijska ustanova u Srbiji čija zgrada je sagrađena namenski za kolekciju, odnosno legat darodavca čije ime nosi. Otvorena je 1965, da bi “drugo otvaranje” bilo 1966. kada je dograđen aneks. Od tada, ovo je prva adaptacija objekta koja je počela 2022, da bi bila završena i ponovo otvorena za javnost u julu 2024.

U pitanju su bili obimni radovi kaže upravnica Milana Kvas  – „Prvo smo uradili salu u prizemlju koja je bila najugroženija. Tada je ugrađen i protivpožarni sistem koji je veoma važan za galerijski prostor. U godini 2022. kada je Novi Sad bio Evropska prestonica kulture, završeni su radovi i otvorena je bila velika izložba o Savi Šumanoviću. Posle kratke pauze počela je druga faza u ulazom holu s portalom i na prvom spratu. Radovi su obuhvatili i obnovu originalnog mermernog poda, zamenu plafona, osvetljenja, elektoinstalacija, svega onog što čini pojavnost ove galerija, što je bitno za njeno funkcionisanje i publiku.

Uz građevinske radove u objektu Spomen-zbirke Pavla Beljanskog urađen je i redizajn logoa, svega što se odnosi na izdavačku delatnosti, u pripremi je novi sajt. S obzirom da je darodavac Pavle Beljanski tražio da se u celini poštuju njegovi zahtevi uređenja legata – “Radi se o redizajnu kada je moguće uraditi  unapređenja u cilju bolje komunikacije sa publikom, a u skladu sa savremenim tehnologijama, novim trendovima posebno kada mislimo na mlade kao ciljnu grupu kojoj su poslednjih godina najviše namenjeni naši program. Ovo je bio deo projekta ReCulture u koji su bili uključeni mladi dizajneri tako da su njihove ideje utkanene u svaki od muzeja ili galerija koji su bili deo projekta.

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog sada ima knjigu standarda prema kojoj se osmišljava sve na polju dizajna od štampanog materijala, preko izrade suvenira, pojavnosti na društvenim mrežama do sajta. Završnica će biti postavljanje novog nameštaja u ulaznom holu. Sve je koncipirano u skladu sa modernističkim stilom šezdesetih godina dvadesetog veka kada je sagrađen objekat prema projektu Iva Kurtovića.

U novom minimalistički redizajniranom “Vodiču kroz muzejske zbirke” prikazana je kolekcija kao “srž kuće” u kojoj je osnovni fond poklon Beljanskog, i još osam zbirki u kojima više od 4.600 muzejskih predmeta, sva dela su reprodukovana, a biografije 36 umetnika i umetnica, prema rečima Milane Kvas “kad god je to bilo moguće, dopunili smo detaljima koji oslikavaju veze Beljanskog sa njima”. Nova rubrika je “Saznaj više” u uvodu je poglavlje o arhitekturi objekta – spomeniku kulture.

Razgovor sa Milanom Kvas neprekidna je priča o radu na unapređenju delovanja Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i povećanju njene vidljivosti pre svega u regionu. Navodi dobru saradnju sa Muzejom savremene umetnosti u Banja Luci, izložbe u Podgorici, Višegradu, Beogradu, Somboru, sa Muzejom Vojvodine, Galerijom Matice srpske… Na međunarodnom planu ostvarena je saradnja dveju Evropskih prestonica kulture Novog Sada i Eša iz Luksemburga 2022, odnosno Spomen-zbirke i udruženja Lucoda, kada je održan multimedijalni projekat Choreo Chroma vezan za interpretaciju našeg kulturnog nasleđa u umetnosti putem plesa, muzike i videa. Deo predstavljanja bila je slika Save Šumanovića “Doručak na travi” uz muziku Ljubomira Nikolića.

O tome kako održavaju zadati koncept darodavca Pavla Beljanskog da ne bi ostao okamenjen u vremenu – “Poštujemo njegovu želju, Stalna postavka je zadržala osnovni koncept, ali to ne znači da tu zbirku držimo okamenjenom. S obzirom da su umetnici iz kolekcije bili uključeni i po senzibilitetu, i po onome što su ostvarili, u umetničke tokove Evrope i sveta, uvek nalazimo mogućnosti da se njihovo delo osvetli i kroz relacije sa tim umetnicima. Ova kolekcija je neiscrpni izvor inspiracije za dijalog sa savremenim umetničkim praksama što ćemo težiti da razvijamo još više.

Od akademskog obrazovanja na Odeljenju za istoriju umetnosti Beogradskog univerziteta Milana Kvas se opredelila za modermo slikarstvo 20. veka, u diplomskom radu bavila se najavom postmoderizma u delu Lenida Šejke, naredna akademska stepenica bio je magijski realizam Save Šumanovića. Do danas je okupirana našim umetnicima iz šezdesetih/sedamdestih godina prošlog veka. Profesori i mentor bili su joj Jerko Denegri i Lidija Merenik.

Od ulaska u Spomen-zbirku Pavla Beljanskog zaljubila se u njenu kolekciju iz prve polovine 20 veka – „Nisam Novosađanka i kada sam došla u grad prvo sam obišla Muzej Vojvodine i Galeriju Matice srpske, za kraj sam ostavila Spomen-zbirku. Tu sam se zaposlila 2000. godine, prvo kao kustos-dokumentarista, zatim došla na čelo Muzeološkog odeljenja. I tada sam  učestvovala u organizovanju izložbi, bila sam zatim koautorka izložbi. pa autorka izložbi o Savi Šumanoviću, Petru Lubardi,  “Pavle Beljanski – prijatelj umetnika: Milo Milunović“ i drugih. Čirtav moj istraživački rad u proteklim decenijama vezan je za period našeg međuratnog slikarstva. Pre Spomen-zbirke radila sam kao PR u izdavačkoj kući Clio, zatim na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti u njihovoj dokumentaciji gde sam bila u dodiru sa dokumentima profesorskih karijera mnogih autora koji su se posle našli u kolekciji Spomen-zbirke. To je bilo dragoceno”.

Izdvaja jednu izložbu, veliki projekat 2022. kada je već bila upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog – „Upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski podstakla je da se udruže naše dve ustanove sa Galerijom slika ’Sava Šumanović’ u Šidu. Tako je nastala izložba ’Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata’ koja je s različitim sadržajima održana istovremeno u sva tri muzejska prostora., zatim i u Kulturnom centru Srbije u Parizu. Bila sam autorka u našoj Spomen-zbirci i koordinatorka celog projekta. U pratećem Zborniku bili su tekstovi devet istoričara umetnosti. S nekim Šumanovićevim delima radili smo prvi put, pozajmljena su iz javnih/privatnih zbirki, iz muzeja Rijeke, Zagreba, Skoplja odnosno, iz njihove Nacionalne galerije pozajmili smo za ovu izložbu Šumanovićevu sliku ‘Tursko kupatilo’ iz 1926. godinje koja kod nas nije izlagana decenijama. Pritom je restaurirana uz pomoć konzervatora iz GMS. Iz francuskih muzeja pozajmljene su ‘Kupačice’, slika koju je publika prvi put videla ovde.  Prvi put sam radila ovako veliki projekat, iza koga je bio i rad mojih kolega iz Spomen-zbirke. Za sve nas bilo je veliko iskustvo“.  

Iza Milane Kvas je knjiga “Sava Šumanović – slikar magijskog realizma”, zatim brojna predavanja, učestvovanja na promocijama knjiga, stručni tekstovi, ali pre svega posvećena je neprekidnoj komunikaciji sa muzejima/galerijama u regonu i radu na novim programima u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. Ona je upravnica koja nije došla “sa strane” već iz kustoskog miljea Spomen-zbirke – “Sebe ne doživljavam kao upravnicu već kao kustoskinju što je moja vokacija kao istoričarke umetnosti. Sada imam dodatni, menadžerski posao. Ovo je novo iskustvo, ali kao što vodim domaćinstvo u porodici, tako radim i sada, jer ovde funkcionišemo kao porodica, svi smo jednako važni. Dugo smo zajedno, sada sam samo promenila sobu u kojoj radim (smeši se).

Sve je više saradnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Teatar mladih “Mišolovka” nezaobilazan je, Milana Kvas insistira na multimedijalnim projektima, radionicama za decu kako bi se otvarala vrata za novu publiku u muzejskom prostoru, legatu Pavla Beljanskog.

Mislim da bi darodavac Pavle Beljanski bio zadovoljan.

9
1

By admin

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *