U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine otvorena je izložba Boško Petrović (1922-1982): umetnički radovi od 1956. do 1978.Poklon Višnje  Petrović i Mirka Petrovića Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (11. avgust 2022) na kojoj su izloženi umetnikovi radovi koje su poklonili njegovi kćerka i sin. Korzoportal

Povod za izložbu Boško Petrović (1922-1982): umetnički radovi od 1956. do 1978. Poklon Višnje Petrović i Mirka Petrovića Muzeju savremene umetnosti Vojvodine je poklon slikareve dece, koji su predali Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 2020. godine, a sastoji se od trideset tri rada  – pet uljanih slika velikog formata, četrnaest kolaža, osam monotipija, četiri tempere i dva akvarela.

Njive i katedrale, 1967-1976.

Na otvaranju izložbe kustoskinja Tatjana Panić navela je manje poznat podatak da je Boško Petrović više od decenije radio kao kustos u Muzeju Vojvodine „a ta činjenica govori da je kao muzejski radnik bio svestan  značaja koji ima institucija poklona, odnosno legata. Zato ne iznenađuje što je sam umetnik tadašnjioj Galeriji savremene likovne umetnosti poklonio svoja dela 1976. i 1978 godine. Tada je formirana Poklon zbirka Boška Petrovića, koja je sada proširena legatom njegovih naslednika kćerke Višnje Petrović i sina Mirka Petrovića“.

Kreveti na sprat, 1958.

Kustoskinja Tatjana Panić o izložbu Boško Petrović (1922-1982): umetnički radovi od 1956. do 1978.  – Boško Petrović je bio kompleksna umetnička ličnost u stalnim traganjima, preispitivanjima, eksperimentisanjima. Stoga je njegovo slikarstvo teško sagledivo u jednoj ravnoj liniji kroz smenu faza i perioda kako je to obično kod drugih umetnika. Kod Boška se pojavljuje više paralelnih tokova koji egzistiraju jedan pored drugog, u kojima se samo smenjuju interesovanja za različite teme i discipline. Poslednjih godina šeste decenije, na primer, u reminiscecijama na zarobljeničke dane provedene u zatvorskoj ćeliji stvara ciklus Kreveti na sprat u kome progovara o užasima rata, ali i o sveopštem poništavanju ljudskosti savremenog čoveka.

Ciklus „Vapaj“(14), 1968-1974.

Krajem šeste i početkom sedme decenije (20. veka, prim.korzoportal) usvojen je korpus motiva koji će se, nezavisno od tehnike, trajno nastaniti u Petrovićevom stvaralaštvu: kreveti na sprat, njive, vapaji, katedrale i manastiri. Oni će u njemu egzistirati kroz smenu, uporedno trajanje u različitim materijalima i/ili disciplinama, kroz napuštanje i ponovno vraćanje… („Slikar Boško Petrović u umetničkoj kolekciji MSUV“, Tatjana Panić, iz kataloga izložbe), „donoseći i novu organizaciju oblika“, kako je napomenula na otvaranju izložbe.

Suzana Vuksanović, Tatjana Panić

Izložba „Boško Petrović (1922-1982): umetnički radovi od 1956. do 1978. – Poklon Višnje  Petrović i Mirka Petrovića Muzeju savremene umetnosti Vojvodine“ predstavlja završni deo programa stručne prakse koju je istoričarka umetnosti Tatjana Panić obavljala u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine pod mentorstvom muzejske savetnice Suzane Vuksanović.

PROČITAJTE I: foto-esej-moj-dozivljaj-novog-sada-evropske-prestonice-kulture/, zensko-oko-vatrogasci/, kultura-secanja-kako-se-nekad-govorilo-u-novom-sadu/, kultura-secanja-bio-jedan-jat/

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *