Zvezdana Stojmirović (Peking, 1970) predstavila se u Beogradu izložbom crteža pod nazivom „Priča o tvojim precima“ u KC Grad tokom juna (do 7. jula 2019) inspirisana očevim rukopisom o istoriji porodice. Povod za razgovor. Piše/Foto: Ljiljana Sinđelić Nikolić.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Zvezdana Stojmirović, grafička dizjanerka, profesorka na Univerzitetu MICA u Baltimoru uvek nas iznenadi novim idejama i postavkama. Družile smo se već nekoliko puta u Beogradu. Osnova za izložbu bilo je delo njenog oca Milutina Rogića o porodičnoj istoriji “Priča o tvojim precima”, kao i istorija manastira Rujan u kome je 1537. osnovana  štamparija u Srbiji. O nastanku izložbe: Kao profesorka na akademiji u Americi svakih sedam godina dobijem slobodnu godinu za stručno usavršavanje I tako sam prošle godine radila i ovaj projekat. Tematika mi je tinjala u glavi i srcu već godinama, a slobodna godina stigla je u pravi čas.

Zvezdana je rođena u Pekingu, diplomirala u Americi. I otac Milutin Rogić i ćerka Zvezdana živeli su u svetu, što je verovatno još više oblikovalo njihovu svest o potrebi očuvanja prošlosti, o korenima, da bi se, poštujući identitet održali u svetu, u vrtlozima i promenama. Otac piše ćerki tekst koji joj ostavlja u amanetTvoj deda Dragutin veoma se ponosio što su mu sinovi u školama i u vojsci, na “važnoj službi u dalekom svetu”… Radovao se svakom našem uspehu… svojim prijateljima i srodnicima nadugačko i naširoko pričao je o svakome od nas, nosio u raspuklom, dotrajalom kožnom novčaniku naša pisma i čitao ih ljudima… Poslednjih godina ja sve češće hvatam sebe i tvoju majku, u dosta sličnim situacijama, u pogledu vas, dece.

Čitajući očev spis Zvezdana Stojmirović shvatila je njegovu poruku o značaju porekla i želela je da njegove reči i smisao pretoči u crteže i sve to pokaže na izložbi. Naslikala je šesnaest crteža, prevela njegov tekst sa srpskog na engleski i ponudila svima koji požele da zavire u prošlost na obroncima Tare.

Zvezdana Stojmirović o porodičnim korenima: Naravno da ne možemo rasti bez korena. Svakako ne treba biti opsednut prošlošću, ali potrebno je gajiti svest i sticati znanje o prošlosti, ne bi li očuvali identitet i pokušali da stvorimo bolju budućnost. Šta to znači? Na primer, saznanje o tome da smo prednjačili u razvitku štamparske tehnologije u 16. veku neka nas ojača da prednjačimo i u novoj pismenosti, a to je programiranje različitih čitalačkih ponuda na elektronski način.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Očeva knjiga amanet počinje rečimaDraga moja ćerko Zvezdana. Evo pokušaću da za tebe, tvoju braću, i za još nekoga od naše rodbine, ko bude za to zainteresovan, zapišem nekoliko razmišljanja i uspomena o našim precima. Činim ovo na Tari, u potpunoj osami, koja mi veoma godi… Pošto ti stižeš iz Amerike sredinom idućeg meseca, ovaj spis treba da bude i kao neka priprema za tvoj dolazak, jer si nam pisala da želiš da istražujem svoje korene… Piše Zvezdanim otac o životu na Tari, o školovanju, prilikama i neprilikama tokom Drugog svetskog rata i poratnom vremenu, o vremenu komunizma, o otrežnjenu od loše realiizacije komunističkih ideja u vreme Tita. Zanimljivi su opisi života seljana, teškog života žena u seoskim sredinama, značaja školovanja i obrazovanja naroda – Drago moje Dete, kako iz dosad napisanog vidiš, tvoji preci su se podizali iz neznanja, muke, patnje, oskudice i mnogih drugih nevolja, napisao je pored ostalog Milutin Rogić u ovom spisu. I na toj stazi, Zvezdana Stojmirović je priredila crteže koji ilustruju seoski život ljudi na Tari.

Milutin Rogić, Zvezdanim otac je u knjizi pisao i o značaju manastira za život ljudi tog vremena. Pominje manastir Rujan u kome je 1537. godine osnovana štamparija – Manastir Rujan posedovao je prvu štampariju u Srbiji, davne 1537. Radila je svega dve godine i proizvela Rujansko četvorojevanđelje, pre nego sto je nažalost bila sravnjena sa zemljom od strane Turaka. Ponosna sam na takvo epohalno dostignuće užičkog regiona svega nekoliko decenija posle Gutenbergovog izuma štampanja sa pokretnim slovima. Izgleda da je i monah Teodosije u Rujanu, kao i sam Gutenberg, štampao sa pokretnim slovima, mada nisam sigurna. Možda su u pitanju bile unikatno izrezbarene ploče za svaku stranicu. Još uvek proučavam tu stvar.

Zvezdana Stojmirović o Americi, Srbiji, precima: I u Americi su mnogi potekli sa sela, iako su možda podneblja i uslovi bili različiti. Tim crtežima, ljudi raznih rasa bili su podstaknuti da ispričaju svoje emigrantske priče… Česta reakcija bila je – “Kao da gledam svoje pretke”. Ratovi, bune, seobe, doveli su da se zaboraia poreklo I tako je svuda. U Americi ljudi danas, lišeni svesti o tome odakle potiču, šalju svoje DNK uzorke na analizu da bi dobili podatke o poreklu. Ovo je moj pokušaj da sačuvam svest od propasti zaborava, da je ostavim mlađim naraštajima. Ovde u Srbiji sam naišla na razumevanje, kao da sam dotakla neku nit zajedničke prošlosti. Reakcije su svakako različite, mada sam najčešće čula kako su ljudi bili ganuti da je nekome iz inostranstva inspiracija život na selu. Posebno je bio dirljiv deo o teškom životu srpske žene. Skoro svi su našli makar deo svoje lične istorije u toj priči o ratovima i teškoj borbi za opstanak, a opet prožetom lepotom i optimizmom. Pošto sam se plašila da je ovo tema samo za starije ljude, veoma sam bila radosna kada su se studenti Fakulteta primenjenih umetnosti odazvali na moj poziv na radionicu, na kojoj su oni grafički oblikovali razmišljanja o njihovim precima.”

Rukopis Milutina Rogića u celini na srpskomhttps://personal-history.weebly.com/uploads/6/4/7/5/64757185/layoutsketch_006.pdf

PROČITAJTE I: zvezdana-stojmirovic-profesija-dizajnerbranislav-dobanovacki-plakati-koje-nisu-trazili, nevena-debljovic-ristic-manastir-sopocani-750-godina-postojanja, julka-kuzmanovic-cvetkovic-prokuplje-brdo-hisar-kao-tajna, vikend-prica-rec-je-dakle-o-jednom-vrlo-hipoteticnom-poglavlju-smrti

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *