Nije jednostavno opraviti malu kopču na ogrlici bižuteriji. «…Gde su nestalli mali zanati? Suviše smo bogati da bismo gubili vreme za sitnuriju, pa nestadoše i ljudi koji su se time bavili? Bacamo – cipele sa rupom na đonu, džempere koje gricne moljac, penkale (skorojevići i onako ne pišu, tešim se), knjige raspadnutih korica…» Žensko oko «Kad bi svako radio svoj posao». Piše: Bojana Karavidić. Foto: Vladimir Holodkov
Pokvarila mi se kopča na letnjoj ogrlici od školjkica i raznobojnih perli nanizanih na kožnoj traci, pa sam ozleđenu đinđuvu prelivajućih tirkiz-roza- sivkastih boja strpala u fišek od papira i krenula novosadskim ulicama kako bih pronašla majstora za opravku ovog dražesnog komada nakita. Zaslužio je rehabilitaciju iako je bižuterija, jer se iz njega šire mirisi morskog peska, prženih girica, kreme za sunčanja, smokava, četinara, usijanih, glatkih stena sa davnog letovanja i prvog poljupca pored ribnjaka u Hektorovićevoj tvrđavi u Starigradu. Zamišljam sebe kako idem na Štrand sa opravljenim parčetom malovrednog nakita na tržištu zlata.
Lepo zamišljeno, teško ostvarivo, jer ni u jednoj od desetak blistavih prodavnica nakita ne postoji osoba kojoj je zanat da radi sitne popravke, a one nakarminisane koje su na usluzi kupcu, jedva uspevaju da izgovore «Dobar dan. Izvolite». Otišla sam na dunavsku plažu pokunjena, sa rasutom ogrlicom u tašni.
Gde su nestalli mali zanati? Suviše smo bogati da bismo gubili vreme za „sitnuriju„, pa nestadoše i ljudi koji su se time bavili? Bacamo – cipele sa rupom na đonu, džempere koje gricne moljac, penkale (skorojevići i onako ne pišu, tešim se), knjige raspadnutih korica. O tome smo tupili na plaži pred kabinom, tog popodneva koje je obeleženo neuspešnom opravkom moje letnje fetiš ogrlice.
Tada sam čula da je, inače, dobra zubarka otvorila homeopatsku ordinaciju. Ne leči zube i desni, već se uputila u prodaju raznobojnih pilula za razne boljke. Homeopatija je ozbiljan svetski trend, kažu da njene metode mnogim donosi boljitak. Samo ne razumem kakve veze sa tim ima dotična stomatološkinja! Kao što mi nije jasno kako je moj rođak-zubar postao konsultant u oftalmološkoj ordinaciji.
Da li vam se dogodilo da u kafeu opremljenom najskupljim mobilijarom i kafematom dobijete čašu sa koje se cede kapljice vode? Razumljivo kada je šankeru ugostiljestvo kročio pravo iz poljoprivredne škole u kojoj je najbolje savladao predmet o zaštiti industrjskih biljaka od neke zlatice, što je dragoceno, ali tamo se ne uči da pred gostom mora biti suva čaša.
Beli lekarski mantil donosio je ohohooo ugled njegovom nosiocu, ali ga je nosilac ohohooo puta pravo od krvi i pacijentovih izlučevina da bi opravdao Hipokratovu zakletvu. Profesorska katedra bila je mesto koje se nije napuštalo tek tako. Dobra šnajderka nikada nije postajala knjigovođa, mesar nikada maser, precizni mehaničar avio instruktor. Na prodavnicama danas piše „Tražimo radnika„, ne piše koje struke, koja kvalifikacija se traži. Svi smo na isto kvalifikovani na tržištu rada, pa uhvati šta uhvatiš kao – radnik, odnosno radnica.
Sada radimo ono što se ponudi u datom trenutku bez znanja, bez strasti. Računamo samo na dnevnicu.
U potrazi za rešenjem mog problema smeštenog u papirni fišek, sutradan sam po putanji koju mi je predočila revnosna istraživačica novosadskih skrivenih kutaka, otišla u takoreći nevidljivi prolaz iz Jevrejske ulice. Tu se nalazi radnjica u kojoj vremešne majka i kćerka još nižu perle na končiće kao iz doba Marije Terezije (znači, veoma kvalitetne), a moja plehana kopča odmah je zamenjena „terezijanskom“.
Sa opravljenom ogrlicom i blaženim sećanjem, zamišljajući kakav bi procvat nastupio kada bi svako na ovaj način radio svoj posao, uzdignute glave koračala sam gradom očekujući da sretnem nekoga, pa da zastanem, da malo laprdamo o životu uopšte. Baš sjajno osećanje, takoreći iz čistog mira.
PROČITAJTE I: tasna-zvana-frustracija/, obnova-bastine-kuca-sabova-u-sremskim-karlovcima/, intervju-nikola-dzafo-umetnost-moze-da-promeni-svet/, galerija-sanu-nikola-dobrovic-pod-zastavama-modernih-pokreta/