Vikend priča Idris el Huri (Maroko) u nekoliko pripovedačkih sekvenci, u ciklusu od četiri savremene arapske priče objavljene na korzoportalu, iz zbirke “Savremena arapska priča”. Foto: Dragana Kojić
Jednog dana
Na uglu ulice čoveku se učini da se nalazi na zaravnjenom proplanku na kojem se ulica širi. S desne i leve strane nagomilani simboli modernog grada: visoke i niske zgrade, lepo uređene trgovine, kafane, barovi, banke, bioskopske dvorane, poslastičarnice, po koje uspravno drvo.
Na kraju vidika pomalja se spori autobus. Polako se spušta s crnog proplanka i zaustavlja na pretposlednjoj stanici. Tu silazi Sin (junaci priče nose imena slova arapskog alfabeta, poput, recimo, „Iks“, „Ipsilon“, „Em“, itd., uz mestimično kraće označavanje sa „X“, „Y“, „M“, itd, prim.prevodioca) i upućuje se pravo ka pešačkom prelazu, zatim skreće levo i seda na najbližu kafansku stolicu. Pruža noge i desnu ruku stavlja iznad čela, zaklanjajući oči od sunca. Sunce je tog popodneva tako izazovno da Sin, želeći da mu prkosi, sklanja ruku s čela i direktno se suočava sa suncem.
Dok je Sin sedao, mašući jednoj devojci koja mu se osmehnula, autobus je već stigao do kraja puta. Sin je izvadio kutiju cigareta, izvukao jednu, ovlažio je da mu se ne bi zalepila za usnu i zapalio je. Ovog popodneva će razmišljati o mnogim stvarima, celo popodne čitaće onaj poznati časopis i onu novu knjigu, posmatraće prolaznike, naročito lepe devojke koje samo prolaze i prolaze, remeteći njegove misli i prepuštenost čitanju. Sačekaće da u šest sati naiđe Mim i pratiće je do ugla ulice. Tamo će joj se obratiti, pa će zajedno svratiti do prve pristojne poslastičarnice. Sada će popiti kafu i čitaće do šest uveče. Proći će ispred njega mnogo muškaraca i žena, ali on neće dizati pogled s knjige ili časopisa, sem ako mu se neka svidi. Sin je u raskolu sa samim sobom: da li da postoji samo za sebe ili i za ostali svet?
Sunce je još peklo. Sin je bio bezbrižan. S vremena na vreme srknuo bi gutljaj hladne kafe i prepuštao se čitanju. Postoji li način da se izađe iz ove kolotečine? Postoji, ali on ne veruje u njega. Sin je ubeđen da stvari nisu sasvim jasne. Međutim, nenadni događaji pobijaju njegovo kukavičko ubeđenje. Zbog toga je Sin zatvorio sva vrata svojoj otvorenosti prema ljudima i svetu. Nema dijaloga. Ubeđen je da se ono što čini tiče samo njega i nikoga više.
Na drugoj strani sveta
Jutros je Sin kupio novine i sad čita naslove i vesti: Egipatske i sirijske snage izvojevale važnu pobedu na frontovima Sueckog kanala i Golanske visoravni; Jača borba arapskih snaga na okupiranoj teritoriji; Abu Amar (Abu Amar, nadimak palestinskog lidera Jasera Arafata, prim. prevodioca) uputio poziv svim borcima revolucije; Palestinski revolucionari napadaju pomorsku bazu južno od Haife. On čita naslove i vesti zabave radi. Kad završi prelistavanje, vadi drugu cigaretu, pali je i zuri u stvari na ulici, kafu na stolu, novine koje je na brzinu pregledao, kutiju cigareta. Jutros se probudio umoran i treba da se odmori. Ajn se pitao šta on zapravo radi?
Na drugoj strani sveta, za koju zna ali ga ne zanima, vatra se svakim danom sve više rasplamsava. Na egipatskom frontu od jutros se nastavljaju žestoke borbe na Sinaju; Od ranog jutra egipatska avijacija nastavila učešće u borbi; Egipatski vojni predstavnik potvrdio danas (isti dan kad Sin sedi u kafani i posmatra zbivanja na ulici) da egipatski tenkovi i dalje prelaze Suecki kanal i idu na Sinaj preko mostova koje su postavile egipatske snage.
U tom trenutku Sin je pogledom pratio devojku koja je prolazila ispred njega. Sinoć mu je njegova prijateljica, studentkinja, rekla: „Ti si ravnodušan. Tvoja osećanja su i prema meni i prema drugima veoma hladna“. Sin je odgovorio da to nije tačno i da je dovoljno što čita knjige i novine.
Na drugom kraju sveta gorela je vatra. A Sin je bio na vatri koja je gorela u njemu zbog toga što je, svakodnevno, naletao na onog gluvonemog prosjaka koji ubija u pojam! Ima li načina da ga se oslobodi? Ajn mu je rekao: „Takva ti je sudbina, a ti sam hoćeš da tako i ostane.“ Sin je poricao da je izabrao rđav način ophođenja prema svetu, ali Ajn ga je optužio da ništa ne preduzima. Sin se naljutio i odlučio da ode.
Suočenje usred bela dana
Mim: Drugi te smatraju ravnodušnim i bezosećajnim.
Sin: Drugi bi hteli da učinim nešto što prevazilazi moje moći.
Mim: Šta to drugi, tačno, hoće?
Sin: Ne znam tačno, ali, u najmanju ruku, svestan sam stvari oko sebe.
Mim: Tvoji prijatelji se kreću na drugim mestima. Ti se krećeš po kafanama, čamiš po kafanama.
Sin: Oni se igraju životima. Pokret treba da bude proučen. Nisam balavac.
Mim: Ti si kukavica. Strah te je da potvrdiš i svoju vezu sa mnom. Zašto se plašiš neminovnosti?
Sin: Naša veza nije neminovna. Sreli smo se na kraju puta.
Mim: Ne mari, kukavica si. Traćiš život po kafanama i u gluvarenju ulicama.
Sin: To je samo moja briga i ničija više. Do viđenja!
Iza leđa
Sin je sišao iz autobusa i uputio se pravo u kafanu. Seo je na drugo mesto. Izgledalo mu je isturenije od ostalih. Kao obično, naručio je kafu, počeo da prelistava novine, izvadio cigaretu iz kutije i stao da ispušta dimove. Dan je bio lep, jer je bilo mnogo sunca. Odlučio je da se odmori.
Ajn: Šta on, zapravo, radi? Sin je posebna pojava koja ne liči ni na jednu drugu.
Džim: On hoće da bude tako. Sam odgovara za svoje postupke. Dok vatra gori i tamo i ovde, on sanjari.
Čitavog života Sin je nastavio da sedi u istoj kafani i posmatra zbivanja na ulici, dok se slika ovde potpuno promenila, kao i na onoj drugoj, dalekoj strani sveta kojem on i pripada i ne pripada.
Preveo sa arapskog i priredio Jovan Kuzminac
Savremena arapska priča, drugo izdanje, Clio, Beograd, 2016.
PROČITAJTE I DRUGE vikend-prica