Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2015. godinu stopa nezaposlenosti mladih do 30 godina u Srbiji bila je 18,2{8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903}, 20 {8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} mladih niti studira, niti radi, 6O {8c86a26d3dbe2d92cfeae697a247edc21eefe105beac0103fd9ff4408f020903} MLADIH DO 30 GODINA NIJE IMALO RADNO ISKUSTVO! Tibor Jona na tragu ovih podataka razmatra i zaključuje…
Kad vidimo kako nam se razvija ekonomija
Izgleda da je u Srbiji teško shvatiti da vreme tvrdoglavo odbija da stane i da odbija da čeka da se Srbija stabilizuje, da se Srbija snađe, da se Srbija restrukturira, da se Srbija UPPRuje, da se Srbija konsoliduje, da se Srbija presabere, da se Srbija prizove, da se Srbija dozove, da se Srbija organizuje, da se Srbija promeni, da se Srbija ovo, da se Srbija ono. Neće Svet da čeka na nas, pa to ti je! Ide Svet tamo gde mu je sudbina, ne okreće se, kao da ga je Arsen Diklić opisao (A. Diklić, „Ne okreći se sine“, prim. korzoportal).
Tehnološka revolucija toliko je veličanstvena da će za 20 godina svet, to jest onaj njegov deo koji se na vreme odrekao korupcije, izgledati kao da je sa druge planete. Zaista se dešava 21. vek, teče, doduše negde… tamo daleko. Uzmimo na primer inovaciju koja će uskoro biti na tržištu – 5G mreža mobilne telefonije. Ne postoji praktično niti jedan aspekt života koji se neće promeniti činjenicom da ćemo imati i do 100 puta bržu i pouzdaniju mobilnu mrežu. Od naizgled naivne činjenice da ćemo film u visokoj rezoluciji „skidati“ za manje od 2 sekudne, preko novinarstva, do toga da će recimo biti moguće organizovati medicinske operacije na daljinu, ili ponuditi kvalitetnu medicinsku negu, ili pristup obrazovanju učiniti dostupnim onima u najudaljenijim krajevima sveta…
Zamislite selo u pustinji Kalahari – sve što će biti neophodno da tamošnja deca dobiju obrazovanje svetskog kvaliteta posle uvođenja 5G mreža biće, karikirano, tablet (100 dolara) i solarna ploča za punjenje tableta (manje od 100 dolara). Od infrastrukture biće neophodna samo jeftina antena 5G mreže, ne skupe zgrade za školu, ne infrastrukturne cevi, žice, putevi i tako to. Deca će preko tableta prisustvovati predavanju koje će slušati i svi njihovi vršnjaci širom ogromne pustinje. Svet je najpre postao globalno selo, a sada će postati globalna učionica. Oni talentovani lako će pohađati dodatne specijalističke kurseve. Praktično 5G mreža će omogućiti profesoru recimo sa Oksforda da dva sata svog vremena nedeljno posveti obrazovanju dece širom sveta bez da napusti svoju kancelariju. A znate li ko se u Srbiji bavi implikacijama novih tehnologija na strateškom nivou?
Tako će sve više ljudi na dunjaluku biti obrazovano što će opet dovesti do još bržeg tehnološkog razvoja, daljeg usavršavanja i robotizacije, ukidanja „starih“ i izmišljanja novih radnih mesta. Svet će biti sve zanimljivije i zanimljivije mesto. Ne samo da će čovečanstvo biti obrazovanije, nego će biti i zdravije. Iako je teško zamisliti kako bi to moglo izgledati pretpostavljam da bi bilo moguće organizovati osnovne medicinske preglede i konsultacije sa lekarom iz stana, samostalno ili uz pomoć tehničkog osoblja. Kao što mislim da tada neće biti potrebe da nam doktor medicine daje injekciju, neće biti potrebno njegovo fizičko prisustvo na opštem pregledu koji će umesto njega voditi tehničar obučen ne da bude lekar, nego da bude lekarski avatar. I eto novog zanimanja.
Implikacije novih tehnologija na zapošljavanje šire se dalje od prostog ukidanja „zastarelih radnih mesta“. Setimo se uostalom radnika koji su početkom 19. veka razbijali parne mlinove jer su im oni oduzimali posao. Društvo je tada reagovalo razvojem sistema socijalne zaštite koji je trebalo da ublaži posledice drastičnih promena na tržištu rada i činjenice da neka zanimanja više nisu potrebna. Dakle, to se dešava od kako je sveta i veka. Predstavljam to ovako – 31. decembra 2018. godine biće zatvoren poslednji rudnik uglja u Nemačkoj. Tehnološki napredak doveo je do smanjenja ne samo neophodnog broja zaposlenih, već i neophodne količine uglja u proizvodnji, te revolucionizovao transport i logistiku do te mere da je jeftinije uvoziti ugalj nego ga kopati. Doduše, ako ste, jel’ – Nemačka!
Sada polako dolazimo i do Srbije. Posledica tehnološkog razvoja jeste i zatvaranje svih velikih preduzeća koja nisu uspela da se na vreme modernizuju i svom proizvodu omoguće konkurentnu cenu. Nekadašnja velika preduzeća nisu zatvorena samo jer su sistematski pljačkana i uništavana nemarom, javašlukom i korupcijom, već i zato što nisu osećala potrebu ili nisu imala novca (odlivenog na korupciju, pljačku i javašluk) da ulažu u razvoj i nove tehnologije. Vreme je jednostavno pregazilo Srbiju. Socijalne posledice su krupne. Danas imamo legije ljudi starijih od 50 godina koje je teško prekvalifikovati, a čija zanimanja više nisu potrebna jer ih obavlja mašina. Njima je gotovo nemoguće naći posao.
Takvi ljudi bez kvalifikacija postoje i u Nemačkoj, ali se o njima stara sistem socijalne zaštite. Ali u Nemačkoj među takvim ljudima nema mladih. Njihov ekonomski sistem, baziran na malim i srednjim preduzećima kao i obrazovno-naučnom sistemu koji ide u korak sa 21. vekom i podrazumeva značajna ulaganja kako u obrazovanje, tako i u tehnološki razvoj. Zbog svega ovog, pomalo pojednostavljeno, kad se zatvori rudnik, novac za socijalnu brigu o nezaposlenom rudaru ima odakle da „kapne“ – od mladog stručnjaka, tehnološki pismenog, ekonomski osnaženog, kokurentnog i produktivnog. Ili od uspešnog malog /srednjeg preduzeća.
Mladi čovek u Nemačkoj osim što ima funkcionalno i savremeno obrazovanje, ili svakako funkcionalnije i savremenije od onog u Srbiji, po završetku škole ima mogućnost da se zaposli ili pokrene sopstveno preduzeće , a da mu se istog trenutka na grbaču ne navali sva parafiskalna ordija korumpiranog sistema čija vizija budućnosti seže tek koliko do sledećeg vikenda. Zbog toga što nema tu istu mogućnost, naš mladi čovek želi da postane nemački mladi čovek – to jest da se obrazuje i radi u uslovima koji nisu organizovani tako da ga ili momentalno unište ili pretvore u stranačkog poslušnika.
Da li će prethodnih godina uveden Dinkićev (Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, ministar finansija u Srbiji, guverner Narodne banke Srbije posle petooktobarskih pomena u Srbiji 2000. godine, prim. korzoportal ) sistem subvencionisanja moći da obezbedi toliko novih radnih mesta? Mislim da – neće! Zapravo, Dinkićev sistem subvencija verovatno je dugoročno upropastio sve šanse da stvorimo efikasan ekonomski sistem. Umesto da ulažemo u razvoj, tehnologiju, obrazovanje , mala/srednja preduzeća mi ulažemo u Tenize, Jure, Fijate … A kad oni odu, a otići će – pustinja Kalahari, ona s početka teksta. A naša deca neće biti za tabletom, nego u Nemačkoj.
Ustvari, imamo i imaćemo sve više nezaposlenih, a imamo i imaćemo sve više mladih koji su na tržištu rada ALI bez dovoljno funkcionalnog obrazovanja ili „povoljne preduzetničke klime“ da bi svojim radom bili konkuretni i tako obezbedili i egzistenciju socijalnih programa. Zato kad pročitate da 60 odsto mladih do 30 godina u Srbiji nije imalo nikakvog radnog iskustva (podaci za 2015), samo da znate da je tako jer je to, po svemu sudeći – cilj ekonomske politike Srbije – da niko nema, da niko ne postoji osim stranačkog vrha i – poslušnika. Uzdravlje i aufviedersehen.
Tibor Jona
PROČITAJE OD ISTOG AUTORA: ko-je-rekao-pravna-drzava, suicide-is-painless,drzava-protiv-svojih-drzavljana…