Dok požar, kažu neviđenih razmera, besni Kanadom i guta čitave gradove iz svemira javljaju da se dim vidi i tamo. Jedna drugačija katastrofa progutala je ovih dana Hercegovačku ulicu u Beogradu. Iz svemira razmere ove katastrofe niko neće videti, mada je iz svemira jasno da se ne radi o divljanju već o organizovanoj akciji u kojoj je i država imala svoje prste. Na ovom i još jednom primeru Tibor Jona razmatra razmere (ne)pravne države Srbije.
Kad vidimo kako se uništava pravna država
Preuzimanje vlasti nad delom Beograda od strane maskirane i ogranizovane ekipe naše novinare uglavnom ne interesuje. Oni se bave čerečenjem jedne glumice ili patetičnim lamentiranjem nad jednim glumcem. Negde u zaglavlju novina tu su i vesti o ubijenoj pevačici. Red estrade, red smrti, red patetike, red estrade. Sve u svemu medijska scena kao masivno orgijanje. Beogradski kripto tabloid Politika u skladu sa svojim najsvetlijim tradicijama relativizacije opsada gradova i ratnih zločina, veselo se podsmehuje čitavoj epizodi u tekstu koji poručuje amfilohijevski smireno da ko nelegalno gradi, nelegalno će ga i rušiti, time valjda ukazujući da su naša deca i mladići pod fantomkama zapravo neka vrsta urbanističkog Robina Huda koji otima od nelegalnih i daje legalnima.
Na javnom servisu se prelistava štampa, pa na red dolazi i dnevni list Danas čija je čitava naslovnica posvećena slučaju Hercegovačke. Preko toga se bez stida prelazi. Hoće svako da nastavi da radi. Šta mu treba da prođe kao novinar Novosti Srđan Škoro. A da nema Danasa i TV N1 o slučaju bi se znalo kao o manjem remećenju komunalnog reda u rubrici komunalne vesti. Takozvana opozicija koja je znala i umela da se ujedini oko ulaska klerofašista u Skupštinu, danas mudro ćuti. Ima tu ko očekuje pozivnicu na Dvor, pa ne bi da talasa, ima ko se umorio od prelaženja cenzusa, pa ga baš i mrzi da se cima… Ima svega. Izjave (beo) gradskih čelnika na temu Hercegovačke u svojoj bahatosti, bezobrazluku i preziru prema zdravom razumu i kućnom vaspitanju prevazilaze i Vulinovu o toploj vodi iz policijskog šmrka datu tokom protesta 96-97.
Za to vreme građane pokušavaju da odbrane građanska inicijativa Ne davimo Beograd, te ombudsman i poverenik. Predsednik beogradskih Demokrata poziva na proteste, ali u svoje ime, ne u ime partije čiji je čimbenik. Bruje mreže. I to je to.
Istovremeno, nekakav Miroslav Čučković slavodobtino i sam od sebe objavljuje da je analizirao 55.000 zdravstvenih kartona građana Obrenovca kako bi utvrdio da li imaju pedigre i gen za rad u kineskoj kompaniji Mei Ta. To što za svoje građane koristi kinološku terminologiju, nikog ne štreca. Valjda smo navikli da se prema nama ponašaju kao prema kerovima. Čučković čak nije ni stavio fantomku dok je provalio u medicinske tajne 55.000 svojih sugrađana, najverovatnije jer nema ni kapaciteta da razume zašto je to pogrešno. U svom tinki-vinki svetu lokalnog satrapa on se prosto vodi principom državnog razloga u upravljanju svojim feudom. Čuković kao državni razlog. Dotle je došlo.
Ova dva slučaja povezana su na više načina. Osim što se oba dešavaju na području Beogradske satrapije pod vlašću Siniše Malog i ekipe,ukazuju na jedinstven nivo bahatosti i osionosti koji nije viđen još od formiranja JUL-a. Ušuškani u svoju nedodirljivost usled nedostatka pravne države čini se da beogradske dahije više aman baš ništa ne sputava da svoje poslovne planove realizuju kako hoće, gde hoće i brutalno koliko hoće. Ko bi ih pa i zaustavio? Policija i sudstvo?
Došli smo tako do izuzimanja jednog broja ljudi iz pravnog sistema Republike, na način da su oni stavljeni iznad njega. TO je bilo jasno još kada je vršeno nasilje nad urbanističkim planom i zakonima. Zato je bilo bitno protestvovati još kod donošenja Leks specijalisa za projekat Beograd na vodi, jer kad im je to nasilje prošlo, ovo je samo sledeći prirodni korak.
A Beograd na vodi izgleda da je postao država u državi. Neka vrsta izdvojenog entiteta kojem su podređeni životi ostatka zajednice koja u njemu neće živeti i uživati i koja će se tamo pojavljivati u najboljem slučaju kao jeftina radna snaga, nadajmo se bez pelena za odrasle.
U nedavnom govoru naciji predsednica Hrvatske gospođa Grabar Kitarević izrekla je jednu rečenicu koju ovde nije loše citirati. Ona je naime upitala svoju vladu – Da je svesna da svakodnevno mladi odlaze iz Hrvatske, ne samo zbog nedostatka posla već i zbog „neizdržive atmosfere zagađenosti javnog prostora mržnjom i netolerancijom“.
Ibid Srbija.
Tibor Jona
PROČITAJTE OD ISTOG AUTORA: zasto-srbija-cuti, ludo-i-nenormalno-u-2016, srbija-ne-pusi-u-2016…