Ljiljana Jarić (Banja Luka – živi u Novom Sadu). Poezijom se bavi godinama. Piše recenzije, analize, osvrte. Zastupljena u „Antology Mediterranean Waves“ među pesnicima iz celog sveta. Njena prva zbirka pesama „Hodnici vremena“ očekuje se u izdanju Delta Pres Beograd. Kao profesorka srpskog jezika i književnosti, kako kaže „ prenosi ljubav prema knjizi kao vrelu istine, ‘napitku’ od koga se raste, jača i bogati“. Iz njenog pesničkog opusa na korzoportalu „Traži se“. Foto: Kaća Lazukić Ljubinković
Traži se
nevelika ulica krhkih breza,
što s proleća tajanstveno šušte
i most nadsvođen lakomisleno,
nad užurbanom rekom
što srce planine u sebi nosi,
i plava, lako zalelujana brda,
što teše svojom očekivanošću,
i miris borova i jela uvek isti,
golicavi, šuštavi miris s jeseni.
Traži se
jedno jutro zaspalo
između dva nedosanjana dana,
kada je nebo bilo kao nedozrela jabuka,
a noćni vetar pevao probuđenom detetu
daleke, zaboravljene uspavanke,
ne misleći o novoj zori.
Traži se
mir jezera nadomak grada,
njegove senovite, skrivene dubine
i vrpci tiho zaspali u zagrljaju,
kao ljubavnici skriveni u tišini noći.
Sanjam da uronim u reskavi, sočni mir tek probuđene plavičaste vode,
da dugo ćutim na obali
dugo, dok ruke senku
krsta daju
da oslušnem u tom raju
duboko skrivenu tajnu
makar nakratko
i na kraju.