„Knjiga o Tvrđavi“ autora Nenada Šeguljeva Ikonareva (Istorijski arhiv grada Novog Sada, 2024) odnosi se na Petrovaradinsku tvrđavu, ali isključivo na njenu vojnu arhitekturu kojom se, kako kaže autor „istoriografija nikada nije bavila“. Foto: korzoportal
Prema rečima Nenada Šeguljeva Ikonareva „Knjiga o Tvrđavi“ nije knjiga o istoriji Petrovaradinske tvrđave – „Ovo je knjiga o vojnoj arhitekturi vremena u kojem je Tvrđava građena i davanjem odgovora na pitanja kojima se naša istoriografija nikada nije bavila. Prilično ironično, s obzirom da je Petrovaradin najveće, najsloženije i najočuvanije bastionsko utvrđenje. Knjiga je odgovor na pitanja šta je to tvrđava, kako je funkcionisala u miru i tokom rata, koje su bile dužnosti njegovog garnizona, kako bi izgledala njena opsada, šta se to zaista dogodilo 5. avgusta 1716. godine, šta je dovelo do toga da se nalazi u kakvom je danas zatičemo stanju. Knjigom skrećem pažnju na ovo nasleđe čije vrednosti nismo svesni, a jedinstveno je u Evropi.“
Nenad Šeguljev Ikonarev govori za korzoportal o počecima interesovanja za arhitekturu i fotografiju – “Ključna tačka bio je nastavnik istorije Milan Gladić u osnovnoj školi “Petefi Šandor” koji je imao zanimljiv pristup. Mnogi smo tada zavoleli istoriju, ne samo nastavnika. Što se tiče fotografije, presudan moment nastupio je u Tehničkoj školi “Jovan Vukanović”, sada se zove “Mileva Marić”. Bio sam na smeru za fotografe kada nas je jednom prilikom profesor Dragan Jablanov odveo na Petrovaradinsku tvrđavu da učimo kako se snimaju objekti arhitekture. Meni je bilo zanimljivo fotografisati sve te uglove, bastione, bedeme, ali trebalo je da uhvatim momenat osvetljenja kada sunčeva svetlost obasja određeni objekat. I tako, dok sam godinama čekao da se Petrovaradinska tvrđava pozicionira u odnosu na sunce (smeje se), počeo sam da istražujem njenu vojnu arhitekturu”.
Nenad Šeguljev Ikonarev
Prvi put je Nenad kročio u legume Petrovaradinske tvrđave pre tridesetak godina, u vreme kada je Srbija bila pod sankcijama i kada “nismo išli na more. Šta da radimo, napolju je vrućina? Ajde da idemo u podzemne hodnike. Vodio nas je drugar koji nam je rekao da ponesemo sveće, a ja sam poneo papir i olovku da crtam putanju kojom idemo kako se ne bismo izgubili. Ni tada, ni posle, nikada se to nije desilo”.
Nenad Šeguljev Ikonarev ima bogatu dokumentaciju o Petrovaradinskoj tvrđavi. Prikuplja je godinama. Prvu literaturu dobio je od vojnog američkog inženjera koji je pisao o istorijatu minskog ratovanja. Materijal je stigao poštom na kućnu adresu. Zatim slede dokumenti pre svih iz Austrijskog arhiva u kome je sve sačuvano. Pominje imena onih koji su pisali o Petrovaradinskoj tvrđavi – novinara Vladislava Urbana, arhitektu Slobodana Jovanovića, profesora Milana Vranića. Najveću zahvalnost duguje dr Jiržiju Hofmanu iz Češke “čoveku neviđenog strpljenja i čeličnih živaca za naše nebrojene konsultacije”. Kao saradnike na istraživanju Šeguljev navodi Zoltana Sabadija kao najvećeg poznavaoca podzemlja Tvrđave i novinara Novosadske TV Miroslava Farkaša.
“Knjiga o Tvrđavi” je zbirka tekstova koje je Nenad Šeguljev Ikonarev objavljivao godinama u stručnim časopisima. Oni su sistematizovani u osam poglavlja o Petrovaradinskoj tvrđavi, uz Uvodnu reč sociologa Ilije M Galonje, tu su Pojmovnik, Registar imena, Bibliografija autora, Odabrana literatura i Odabrani prilozi.
„Knjiga o Tvrđavi“ uskoro će biti u javnim bibliotekama Novog Sada i Beograda, kao i bibliotekama institucija kao što su Gradski i Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture…