U Ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu održan je okrugli sto „Književno zaveštanje Aleksandra Tišme“ (27. novembar 2024). Tom prilikom Tišmino delo osvetljeno je sa više aspekata. „Tišma je za Novi Sad ono što je Džojs za Dablin“, rekao je akademik Zoran Paunović. Korzoportal
Prema rečima Zorana Paunovića, predsednika Organizacionog odbora za pripremu okruglog stola Književno zaveštanje Aleksandra Tišme „nastojali smo da osvetlimo što je moguće više aspekata Tišminog rada kao plodnog i raznovrsnog pisca. Pisao je i dela kao što su putopisi, poeziju i drugo iz oblasti književnog stvaralaštva na koja je obraćano manje pažnje. Uglavnom ga dožiljavamo kao proznog pisca, pripovedača, romansijera i prirodno je bilo da na ovom skupu najveću pažnju posvetimo tom aspektu njegovog rada. Tišmino delo je toliko veliko, značajno, slojevito, da jedan okrugli sto može tek da načne neke od tema koje su značajne za njegovo stvaralaštvo. Otvorili smo neka nova pitanja koja će možda u budućnosti biti zanimljiva za izučavanje“.
Miro Vuksanović, Zoran Paunović
Okrugli sto Književno zaveštanje Aleksandra Tišme otvorio je akademik Miro Vuksanović podsetivši na zbornik Povratak miru Aleksandra Tišme (Matica srpska, 2005), objavljen sa skupa koji je održan pošto je pisac preminuo. „Ovo je sjajan nastavak skupa koji je održan pre dvadeset godina“, rekao je Vuksanović.
O slojevitom delu Aleksandra Tišme govorili su (prvi put kao nova članica SANU) Gorana Raičević: Aleksandar Tišma i građansko društvo, Zoran Paunović: Aleksandar Tišma i anglofona književnosti, Branko Vraneš: Poezija Aleksandra Tišme u kontekstu srpskog poznog modernizma, Srđan Orsić: Aleksandar Tišma, srednjoevropski Balkanac i Jovan Popov: Nastajanje pripovedača – prapočeci i počeci: Na skeli, Ibikina kuća, Bez krika.
„Nastojali smo da pokažemo ne samo lokalnu dimenziju Tišminog rada, nego ono što je bezgranično, vanvremeno u njegovom opusu. On je veliki novosadski pisac, i veliki srpski pisac, evropski i svetski. Tišma je za Novi Sad, otprilike, ono što je Džojs bio za Dablin. Reč je o živom piscu čije delo obiluje velikim pitanjima i nagoveštajima odgovora. “, rekao je Paunović.
Gorana Raičević, prvi put govori kao članica SANU
Zoran Paunović o trajnosti umetničkog dela – „Glavni razlog trajnosti umetničkog dela je što ono komunicira sa različitim epohama, otvara pitanja koja možda nisu najaktuelnija u vremenu kada delo nastaje, ali kada je reč o vizionarima, te teme postaju nenadano velike u drugim epohama. Takvo je stvaralaštvo Aleksandra Tišme, njegova dela se objavljuju, ekranizuju, postavljaju na pozornice. Reč je o živom piscu čije delo obiluje velikum pitanjima uz nagoveštaj odgovora.“