Stevan Bradić (Novi Sad, 1982 – Novi Sad) autor je treće (svoje) zbirka poezije “Jastog” (Prelom, Novi Sad, 2021). Piše poeziju, eseje, prikaze, kritike, prevodi sa engleskog. Prevođen na engleski, nemački i mađarski jezik. Radi na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Vitomirka Trebovac, Stevan Bradić Foto: Manja Holodkov
U zbirci “Jastog” Stevan Bradić sabrao je pedeset pesama raspoređenih u šest celina koje se razlikuju i stilski i tematski – Kao pokidano lišče, Isčekivanje, Kovitlac svetlosti, Plivač, Odaje, Jastog. Na promociji u novosadskoj knjižari Bulevar Books pesnikinja Vitomirka Trebovac sažela je teme kojima se Bradić bavi kao “borbu kapitalističkog i humanog principa, obuhvata teme rada, solidarnosti, cene umetničkog dela, spregu umetnosti i love”. Na zadnjim koricama zbirke su stihovi: “koliko košta ova knjiga – 400 ili 500 dinara – možda više – držiš je u rukama – ali ja vidiš u tome nisam imao nikavu reč – niko me nije pitao koliko vredi rad – u nju utrošen –verujem ti da si je kupila – dobra čitateljko –ali ja bih ti je možda i poklonio da si me pitala – na vreme” (Kao pokidano lišće, 3)
Stevan Bradić propituje čitaoca “… čemu to, taj izum koji nazivamo svest, ta nužna laž u vremenu, to obećano trajanje…” (Odaje, 2, Schönbrunn), strepi “sve ćemo pretvoriti u novac – srebrno posuđe – zlatne viljuške – kristalne kašike…” (Jastog, 7, Novac), deli strah “… plaši me senka koju vidim kako pada preko čitave evrope – ljubavi – fašizam – još jednom podižu svoju čudovišnu glavu – i trudi se da nas iznova podeli – na pogrešne – i prave –njegova sladunjava pesma ljulja se i ovde u srcima – mnogih – ne bi bilo dobro da zapevaju – ma kako bili očajni od bede u koju su ih vlasnici – odgurnuli…” (Alicante)
Nova zbirka pesama Stevana Bradića “Jastog” kako kaže Vitomirke Trebovac za korzoportal “drugačija je od prethodnih, pre svega manje je hermetična, pa čitalac može više da se identifikuje. Poglavlje posvećeno našem preminulom drugu, mladiću Ivanu Radenkoviću intimno je, najautentičnije u iskrenosti, zatim, uvodeći ljubav preispituje da li je ona tema za poeziju, jedan odeljak je lirska proza o enterijerima, eksterijerima, gradovima u raznim državama koja je nastala kada je boravio na studijskim putovanjima, književnim rezidencijama”.
Zbirka “Jastog” Stevana Bradića oličava pogled pesnika na vreme neoliberalnog kapitalizma koji je obuzeo Zemlju, ali u njegovu grubu odeždu utkao je svoje paučinaste niti ljubavi, isčekivanja, sveprisutne smrti, nade, strepnje, brige. Zglavkar jastog ne može da postigne sveobnavljajuću večnost koja mu je upisana u DNK, jer ga lovi i ubija čovek. Čovek nije večan, možda je zbog toga ubica planete i tvorac ugnjetavanja. O tome piše Bradić.
PROČITAJTE I: studija-slucaja-na-primeru-urbanisticko-arhitektonskog-konkursa-za-centar-sremskih-karlovaca/, https://korzoportal.com/analize-eseji-sta-bese-neoavangarda/. ko-je-rekao-pesma-2/, smrt-zivot-velikih-americkih-gradova/, genius-loci-almaski-kraj-u-novom-sadu/