U Podgrađu Petrovaradinske tvrđave ostvaren je višednevni projekat Skulpture i instalacije (jul 2015) čiji je autor Nikola Macura. Na nekoliko mesta postavljene su instalacije studenata novosadske Akademije umetnosti koje su za kratko ovaj prostor pretvorile u galeriju pod otvorenim nebom. Nikola Macura gost je korzoportala.
Nikola Macura i Ljubomir Vučinić
Nikola Macura je stručni saradnik na Akademiji umetnosti, Odseku vajarstva, i ovo je druga godina održavanja projekta Skulpture i instalacije. Govori za korzoportal povodom ovog jedinstvenog događaja u Gradiću.
Radi se o projektu koji sam pokrenuo u okviru Akademije umetnosti sa studentima vajarstva. Oni na osnovu nađenih elemenata, tehnikom ready made, prave savremene skulpture, odnosno instalacije. Ideja je da se pokaže šta je skulptura danas i da se na specifičan način osvetle pozicije Gradića kao jednog od najlepših celina ne samo u Petrovaradinu, već u celom Novom Sadu, a najzapušteniji je!
Dejan Jankov tumači svoju instalaciju
Koliko je teško okupiti studente?
Postoji program koji sporovodimo sa studentima na Akademiji umetnosti, međutim on nije vezan za izlaženje u javni prostore. Uglavnom se fokusira na izlaganje u galerijama i izradu objekata u ateljeu. Ovo što smo sada uradili je specifično, novo za studente. Oni nisu nespremni za takav rad, zainteresovani su, ali to što se radi na licu mesta kao instalacija jako je zahtevno, potrebna je druga vrsta koncentacije, veština, umeće. Čak oni koji su dobri u ateljeu, nekada se ne pokažu takvima u javnom prostoru.
Nemanja Vučetić, instalacija ispred Beogradske kapije
Kako ste birali student za projekat Skulpture i instalacije? I sami kažete da ne može svako da se prilagodi radu pred očima prolaznika?
Moja ideja jeste bila da savladaju i to, da nauče kako da se ponašaju u javnom prostoru, kako da komuniciraju, kako da objašnjavaju prolaznicima, šetačima, publici ono što rade. To je nešto novo za njih, pa i za prolaznike. Učestvovali su samo oni koji su želeli, ili oni za koje sam procenio da će uspeti da realizuju svoju skulpturu u javnom prostoru.
Sara Joksimović
Šta će biti sa ovim skulpturama, odnosno instalacijama?
Pre svega, ideja je da se projekat razvija. Ove dve godine su na neki način bile uhodavanje. Uspeli smo da napravimo saradnju sa Exitom i Suburbiumom, to nam je bila svojevsrna logistička podrška. Želim da se projekat Skulpture i instalacije vremenom podigne na viši produkcijski nivo. A što se tiče ovih desetak instalacija, one kao ni druge instalacije, nikada nisu trajno postavljene. Rastavićemo ih i ponovo postaviti na Petrovaradinskoj tvrđavi za vreme Exita. Tamo ćemo ih pokazati u novom svetlu. Pozivam sve da ih pogledaju, da obrate pažnju na umetnički rad studenata novosadske Akademije umetnosti.
Duško Ramaji
Ko je umetnik Nikola Macura?
Ovaj projekat radim pre svega zato što mene interesuje javni prostor i interakcija sa ljudima. Mislim da samo tako mogu da radim. Pre svega zanima me skulptura instalacija u javnom prostoru, interaktivna skulptura, odnosno skulptura koja uvezuje performans, fotografiju, razne umetničke discipline, ali pre svega uvodi ljude kao aktivne učesnike Moji radovi su na granici klasičnog shavatanja skulpture, pre bih nazvao to što radim objektima. U tom smislu koriste se za izvođenje umetničkih akcija. Pokrenuo sam ovaj projekat želeći tome da naučim studente. Naravno, one koji to žele i osećaju slično kao ja.
Pomenuli ste ulične akcije. Imate li vašu omiljenu?
Za poslednjih pet, šest godina izveo sam nekoliko umetničkih akcija. Čitav korpus se zove Interaktivna skulptura. Jedna od akcija zove se (Za)gaziti. Naziv je bitan za rad, on sugeriše šta je funkcija dela, šta se s njim čini. Tako i u ovom koji sam pomenuo napravio sam veliku stazu od cveća, posutu cvećem i ponudio ljudima da gaze preko nje. Ta instalacija može biti staza, tepih, može biti manja ili veća, a postavlja se tako da ljudi mogu po njoj da hodaju. Ona je nekako bila najzapažnija,postavljena u na Oktobarskom salonu u Beogradu, u Novom Sadu u Art klinici. Jednom na ulazu u Muzej savremene umetnosti Vojvodine…
Veroljub Naumović
Vaš atelje nalazi se u Gradiću. Ovde ste održali i projekat Skulpture i instalacije. Zbog čega Podgrađe i u jednom i u drugom slučaju?
Bio sam u potrazi za ateljeom i ukazala se zgodna prilika za jedan u Gradiću. Nisam se dvoumio. Oduvek volim Podgrađe, mogao bih reći da je čak magično, grad za sebe, star i lep i kada mi se ukazala prilika iz prve sam prihvatio. Na Petrovaradinskoj tvrđavi su lepi ateljei, ali tamo je mnogo sveta, neki umetnici pretvorili su atelejee u kafiće i restorane, valjda u borbi za egzistenciju. U tom slučaju, oni se više ne bave umetnošću! Meni je, pre svega, bitno da imam mir dok radim. U Gradiću sam ga pronašao! I na kraju, ali ne najmanje važno, izložbu Skulpture i instalacije simbolično je otvorio profesor Ljubomir Vučinić.
Bojana Karavidić
PROČITAJTE VIŠE NA:
http://gallery-shots.blogspot.com