U Muzeju Vojvodine (nova zgrada) do kraja septembra traje izložba “Jelen – eho božanskog” autora Darjuša Samiija. Foto: Slobodan Šušnjević
Izložba „Jelen – eho božanskog” sastoji se od različitih muzejskih artefakata. Pored pedesetak fotografija autora iz 15 zemalja, mogu se videti i pasteli mađarske umetnice, kopije dve skulpure jelena Jovana Soldatovića, nekoliko tradicionalnih/savremenih pesama i upotrebni predmeti iz svakodnevnog života. Rekonstruisana je indijanska piramida od jelenskih rogova kojom su smatrali da privlače pozitivnu energiju iz kosmosa.
Autor, muzejski savetnik, istoričar Darjuš Samii želeo je da predstavi značaj jelena u religiji i mitologiji kroz istoriju, kao i odnos čoveka prema jelenu u lovu i kroz umetnost.
Oliver Tomić otvara izložbu
Darjuš Samii o nastanku izložbe – „Izložba o jelenu u mojoj glavi je desetak godina“, kaže za korzoportal uz opasku da su ga simboli koji su zastupljeni u velikim religijama uvek privlačili. „Na putovanjima sam sporadično beležio i sakupljao elemente da bih sada sklopio izložbu koja nije rađena klasično muzeološki. Deo artefakata jeste iz muzeja, ali veliki deo je donet ili je iz privatnih kolekcija. Izložba predstavlja presek ličnog i sadašnjeg trenutka, nije odabir već poznatih predmeta koji se decenijama nalaze u muzejskim depoima. Imala je fluktuirajući oblik koji se menjao iz dana u dan. Tako sam joj pristupio i na pratećim predavanjima. Bilo ih je pet: jelen u drevnim religijama, u hriščanstvu, u narodnoj tradiciji, a na kraju jedno sublimirajuće. Bilo je to sagledavanje jelena od praistorije do danas”.
Izložba „Jelen – eho božanskog” otvorena je 18. maja 2024. u Noći muzeja u tri prostora Muzeja Vojvodine, u holu, Atrijumu i izložbenom prostoru u suterenu. Prema Samiijevim rečima “centralno mesto su četiri velike fotografije u holu, na kojima je Trška crkva u istočnoj Srbiji, iz 13. veka. Mesto se nekada zvalo Trg, otuda i naziv crkve. Na njenoj fasadi su urezane izuzetne figure jelena, susret paganskog i crkvenog. Narod se okupljao kada su bili crkveni praznici i ostavljao taj drevni simbol koji je bio zastupljen u kultovima balkanskih naroda.
Skreće pažnju da su u nalazištima Vinčanske kulture, u grobovima i jelenske glave, rogovi. Za praistorojskog čoveka sa ovog područja jelen je bio kultna, zavetna životinja. To se prenosilo kroz narodne običaje, a vidi se u poeziji, vezu i predstavlja narodnu tradiciju.
Naziv izložbe je “Jelen – eho božanskog”. Darijuš Samii o tome kako je došao do njega – “Prvo sam mislio da osnovnu misao usmerim na jelena – žrtvu, ali sam se fazi izrade odlučio za pravac da je jelen nešto uzvišeno, ne kao bog, ali je eho božanskog. Opredelio sam se da stvaram sliku jelena koja nikada nije oslikana, da ukažem posetiocima na prisustvo jelena u drevnim mitologijama, religijama, umetnosti, u sferama duha, i da prikažem prisustvo jelena u prirodi – riku, borbu, zov za košutama, mladunčad… Na izložbi je fotografija iz Austrije idilična slika košute koja trči kroz imaginarni predeo, ali i jedna iz Šri Lanke na kojoj ubijenog jelena napadaju ptice. Koncipirao sam izložbu na različitim autorskim pristupima temi jelena.
Darjuš Samii
Kao u dosadašnjem radu, pripremajući izložbu “Jelen – eho božanskog” Darjuš Samii ističe da se i sada trudio da bude kreativan sintetišući, ne “kao kad čovek stoji pred belim platnom ili praznim listom papira. Muzejski posao je kolažnog tipa i toga moramo da budemo svesni. Ovog puta sam uočio i nešto novo analizirajući friz jelena na Trškoj crkvi. A to je da se skoro identično slikaju jelen i drveće, što tumačim njihovom sličnom simbolikom – i drvo i jelen su simboli večnog života”.
Za Darjuša Samiija pored vizuelnog dela izložbe, podjednako je važna živa reč, prateći narativ. Izložbu “Jelen – eho božanskog” otvorio je istoričar umetnosti Oliver Tomić iz Beograda, govoreći u svom živopisnom stilu o srednjovekovnoj simbolici obnavljanja jelena. U katalogu koji je u pripremi biće sabrana sva održana predavanja, uz fotografije . Očekuje se javna promocija.