Kolarčeva zadužbina je nacionalna kulturno-obrazovna ustanova koja skoro vek i po prenosi građanima Beograda i Srbije ono što im je možda najpotrebnije: znanje i kulturu. Na pomen Kolarca prvo se pomisli na koncerte umetničke muzike u velikoj dvorani i na programe učenja stranih jezika. Reč “zadužbina” upućuje da je institucija plod entuzijazma i kapitala pojedinca koji je želeo da svom narodu ostavi nešto korisno: bolnicu, crkvu, školu, kulturni centar. Direktorka Jasna Dimitrijević govori za korzoportal o značaju, strukturi, istorijatu, programima i problemima sa kojima se suočava ovaj kulturni i prosvetni dragulj,
Jasna Dimitrijević
Možemo li da rešimo nedoumicu da li se ustanova zove Kolarčeva zadužbina ili Kolarčev narodni univerzitet?
Danas su u opticaju oba imena ravnopravno, mada je zvaničan naziv Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca ili Kolarčeva zadužbina. U socijalističko vreme se zvala Kolarčev narodni univerzitet, prema tadašnjoj doktrini da što više stvari budu narodne. Međutim, to nije kovanica iz tog vremena, to ime je ustanovljeno kada je 1932. otvorena zgrada na današnjem Studentskom trgu, kao mesto u kome će dodatna znanja dobiti svi građani koji to žele. Tako smo pored zvaničnog državnog univerziteta za obrazovanje studenata u neposrednom susedstvu, dobili dodatni univerzitet za doškolovavanje građana, sticanje novih znanja, informisanje o novim saznanjima u Evropi i svetu i za umetničko uzdizanje.
Koliko Zadužbina održava kontinuitet sa prvobitnom željom svog osnovača Ilije Milosavljevića Kolarca?
Od kada je Kolarac 1878. godine darovao svoj imetak narodu, za širenje nauke i kulture, Zadužbina ispunjava svoju izvornu misiju da bude ustanova za dodatno obrazovanje širih narodnih slojeva. Kolarac se za života veoma obogatio i odlučio je da svoj novac uloži u Književni fond i izgradnju zgrade, u kojoj bi učeni ljudi prenosili narodu znanja koja nisu u redovnim školskim programima. Za prvih 60 godina iz Književnog fonda je finansirano oko 200 knjižnih izdanja, recimo prvo izdanje Servantesovog Don Kihota na srpskom… Današnja zgrada je sazidana Kolarčevim novcem i otvorena 1932. godine, kada počinju da se realizuju programi u svom punom kapacitetu. Tvorac koncepta Kolarčevog narodnog univerziteta je Aleksandar Belić, koji je sproveo ideju obrazovanja naroda kroz umetničku muziku, širenje misije znanja i dodatna akademska znanja za studente i građane, kroz predavanja iz prirodnih i društvenih nauka. I danas svakodnevno imamo programe i svi mogu da prisustvuju besplatnim koncertima sredom i nedeljom i besplatnim predavanjima kojih ima dva dnevno.
Kako opstajete u današnjem vremenu? Da li ste privilegovana ustanova, obzirom da možete da se oslonite na fond vašeg osnivača?
Nije lako i daleko da smo komotni. Zadužbina nema redovnih budžetskih sredstava, već se finansiramo iz sopstvenih priloga, sponzora i donatora. Pomažu nam Opština Stari grad, Grad Beograd i Republika, za projekte sa kojima apliciramo po konkursima I to je ukupno, manje od 10 odsto ukupnog budzeta. Mi nismo institucija na državnom i lokalnom budžetu. Tržišno se borimo sa ostalima i trudimo se da održimo nivo i kulturnih i obrazovnih programa. Naša škola stranih jezika ima veliku konkurenciju u gradu. Ipak, uspevamo da održimo visok nivo pružanja znanja polaznicima kurseva i oni su i dalje na glasu u gradu. Nemirni 20. vek u Srbiji se odrazio i na rad Zadužbine i sada se borimo da povratimo Kolarčeve posede u Ćupriji, Železniku i Beogradu, koji su u postupku restitucije. Osnivačka ideja finansijskog poslovanja ustanove je bila da se Kolarčev narodni univerzitet finansira od prihoda od ostale pripadajuće imovine Zadužbine. Jer mi ipak moramo da imamo i besplatne programe i da sprovodimo našu osnovnu ulogu otvorenog kulturnog i predavačkog centra, prema statutu ustanove i po želji našeg osnivača, a na drugoj strani, moramo da budemo vidljivi i održivi na tržištu kulture.
Kolarčeva zadužbina
Kako izgleda organizaciona i programska struktura Kolarčeve zadužbine?
Organizacionim odborom rukovodi odbor, čiji članovi dolaze po principu nasleđivanja mesta, a odbor imenuje direktora. Po želji I. M. Kolarca, odbor je nezavisan od političkih tokova u zemlji. Programski, mi smo podeljeni na tri centra: Centar za muziku, Centar za predavačku delatnost, sa galerijom i knjižarom i Centar za nastavu stranih jezika. Sva tri su podjednako važna, predavačka delatnost je možda manje vidljiva od muzičke, ali moram da kažem da mi održimo oko 220 predavanja godišnje. Toliko održimo i koncerata umetničke muzike.
Sada možemo da porazgovaramo o segmentu po kome je Kolarac najpoznatiji, to su muzika i muzički programi.
Velika dvorana Kolarca je jedna od najakustičnijih dvorana u Evropi. Studenti akustike iz Srbije i okolnih zemalja dolaze sa profesorima da vide dvoranu kao pokazni primer za svoje vežbe. Ipak, najveće pohvale nam stižu od stranih umetnika, muzičara koji obožavaju ovu dvoranu. Na primer, Evgenij Kisin je naš rado viđen gost. On kaže da se ovde najbolje oseća, da u našoj sali najbolje prenosi publici svoje emocije. Velika dvorana ima 883 sedišta. Nekada je imala 1100, ali je broj mesta smanjen povećanjem površine scene. Mi smo glavno mesto umetničke muzike u Srbiji. Članovi smo Asocijacije koncertnih dvorana Evrope. Četiri beogradska orkestra imaju svoju redovnu sezonu na Kolarcu. To su Simfonijski orkestar RTS-a sa probama i programima, Beogradska filharmonija sa svojim programima, Simfonijski orkestar Fakulteta muzičke umetnosti i Novi simfonijski orkestar Makris. Centar za muziku redovno organizuje program Promenada i program Kako se sluša koncert, namenjen najmlađima , našoj budućoj vernoj publici. Uz to, uspevamo da obradujemo publiku sa godišnje pet do šest koncerata najznačajnijih svetskih umetnika, u sklopu programa Velikani muzičke scene. To je prilika da ljubitelji klasike slušaju zaista vrhunske muzičare, koji nastupaju u velikim metropolama i najznačajnijim koncertnim prostorima sveta. Beogradska publika to zaslužuje i mi smo ponosni što to omogućavamo.
Velika dvorana Kolarčeve zadužbine
Zadovoljava li dvorana Kolarca dovoljno kapacitet muzičkog života u Beogradu?
Beograd ima nekoliko koncertnih prostora i svaki od njih ima svoje prednosti i mane. Decenijama se priča o izgradnji nove opere u Beogradu, pokrenuta je inicijativa za izgradnju nove zgrade Filharmonije. Podržavam svaku novu investiciju u kulturu, posebno ako ima uporište u održivosti i isplativosti. Novih i kvalitetnih programa i prostora nikad nije dovoljno. U Beogradu može da se sluša kvalitetna umetnička muzika, bilo to na Kolarcu pred 800 ljudi, ili u Sava centru pred 2.400 slušalaca u parteru. Ipak, smatram da je Beogradu potrebna nova akustična dvorana sa brojem mesta između ova dva, sa 1.200 do 1.500 sedišta, kao i jedna manja koncertna dvorana sa oko 300 mesta, što u ovom trenutku zadovoljava parter Kolarca.
Koliko Kolarac ulaže u negovanje publike?
Mi smo ozbiljno posvećeni negovanju publike. Iako pojmovi umetničke muzike i Kolarca prosečnom čoveku deluju elitistički, moram da kažem da mnogo radimo da ubedimo ljude da je Kolarac otvoren i dostupan za sve. Muzička publika se neguje od malih nogu i mi organizujemo nekoliko programa za decu. Program Kako se sluša muzika je namenjen za decu do 12 godina i uključena je velika mreža škola. Voditelj programa Miloš Milovanović uvodi najmlađe u čaroliju umetničke muzike, uz priču kako se dolazi na koncert, kako se kupuje karta, šta su parter levo, parter desno, balkon, kada se aplaudira, uz koncertni muzički program koji pažljivo biramo za najmlađu publiku. Program Kuc kuc Kolarac vodi perkusionista Bojan Ivković, koji prenosi da muzika nije samo za decu koja idu u muzičku školu i sviraju neki instrument. Partneri smo u projektu Kreativna Evropa, čiji je nosilac British Council, gde osam mladih umetnika sarađuje sa našim programskim jedinicama, kako bi se povećao broj srednjoškolaca i slušalaca između 18 i 28 godina.
Afirmativno pričate o strukturi Kolarca i programima koje realizujete. Otvoreni ste za sadržaje i izvan vaše kuće?
Kolarac se nalazi na Studentskom trgu i okružen je nacionalnim i gradskim institucijama kulture i obrazovanja. Na potezu od Trga Republike do Kalemegdana se nižu značajni muzeji, pozorišta, fakulteti, tu su SANU, Kinoteka, Filharmonija. Studentski trg je bio glavni trg u nekadašnjoj utvrđenoj Varoši Beograda i zadržao je kapacitet jednog od gradskih središta. Dobro sarađujemo sa institucijama u okruženju, ali želimo da pojačamo veze formiranjem neke vrste kulturno-naučno-prosvetnog distrikta. Imamo ideju da strane turiste više zadržimo na Studentskom trgu, da bi posetili sadržaje koje nude Etnografski muzej, Kinoteka, Kolarac, galerije i knjižare. Dobra stvar je da turistički autobusi imaju stanicu na Studentskom trgu. Najveći broj turista, međutim, odmah ode u Knez-Mihailovu. Povodom obeležavanja Svetskog dana muzike, koji se održava 21. juna, organizujemo veliki besplatni koncert violiniste Nemanje Radulovića, na Studentskom trgu, pa pozivamo sve čitaoce Korzo portala da dođu i uživaju u retkom događaju velikog koncerta klasične muzike na nekom gradskom trgu.
Aleksandar Stanojlović
PROČITAJTE VIŠE NA: