U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 25. novembra 2014. održan je prvi u seriji Razgovora i prezentacija muzejskih/galerijskih zbirki. Učestvovali su predstavnici Gradskog muzeja Sombora, Moderne galerije – Likovni susret Subotice, Savremene galerije Zrenjanina i Muzeja Terra iz Kikinde. Posle predstavljanja poslednje dve navedene iz Zrenjanina i Kikinde, danas je na pravcu Korzo Portala Gradski muzej Sombora, odnosno njegova Zbirka savremene umetnosti nastajala 34 godine tokom održavanja Likovne jeseni.O njoj je govorio viši kustos Čedomir Janičić.
Čedomir Janičić u MSUV
U Galeriji savremene jugoslovenske umetnosti Gradskog muzeja u Somboru nalazi se Zbirka umetničkih dela nastajala tokom godišnjih izložbi Likovne jeseni. Slike, crteži, grafike i nekoliko skulptura i tapiserija sistematski su otkupljivani i pokazuju tokove umetnosti u ex Jugoslaviji. Istoričar umetnosti Čedomir Janičić je za monografiju Likovna jesen: rekapitulacija-rekonstrukcija-reprezentacija (Gradski muzej Sombor 2008) dobio godišnju nagradu IKOM-a. On je sveobuhvatno istražio sve što je vezano za ovu, na prostorima tadašnje države, jedinstvenu likovnu manifestaciju. Sam piše u predgovoru da je …Ova publikacija nekakav melanž između monografije, studije, kataloga i ogleda…
Korzo Portal odlučio je da doslovno prenese deo onog što je govorio u MSUV, nadahnuto, uz brojne važne fakte i manje poznate detalje.
Govori Čedomir Janičić
… Likovna jesen osnovana je 1961. inicijator je bio Milan Konjović… Zašto ta godina? Zato što je godinu dana pre nastala manifestacija u Čačku Memorijal Nadežde Petrović, zatim 1961. Oktobarski salon i Trijenale savremene jugoslovenske umetnosti. Konjović je video da su to strujanja u koja je on uložio dosta truda, konačno počela da daju plod i da se institucionalizacija pretvara u živu praksu, Uključeni su i glavni korifeji tadašnje umetničke scene, politički činioci i svi oni vetrovi koji su neophodni da duvaju kako bi se jedrenjak nekako pomerio s mesta. Osetio je da je pravi trenutak za njega. Slobodan Sanader seća se kako je sve nastajalo – videli su se u Čačku i Konjović se čudio kako je moguće da se sve ovo dešava u Čačku, došli su svi poznati, viđeni umetnici, a Sanader je rekao – Pa pozvala ih je Nadežda. Onda ću ja njih da pozovem u Sombor, rekao je Konjović, ako ih ja pozovem onda će sigurno doći. I tako je to bilo 1961. – on je otvorio Likovnu jesen, pripremio je kompletnu priču – pozvao lokalne političare, ljude iz Beograda, svoje stare kamarade koji ga nisu zaboravili sa kojima je učio i radio u Parizu, još je bilo sveže sećanje na epizodu Kolekcije Beljanski koja je bila u Somboru od 1945-52. godine. Dakle, svi parametri su se složili i Likovna jesen je mogla da počne.
Igor Dragićević, Ciganski romansero, 1982.
Na prvoj je sakupio korifeje stare pariske škole između dva rata, intimiste koji su u tom trenutku bili etablirani, pogodovali su političkoj klimi kako bi se Jugoslavija predstavila kao jedno slobodno područje, za razliku od drugih zemalja socijalističkog lagera gde je moderna umetnost bila zabranjena. Naprotiv, ona je kod nas bila nešto plauzabilno, nešto što je potrebno, na šta država obraća pažnja kako bi eventualno dobila nacionalni adut prema Zapadu, izvukla neki kredit. Pri tom je pokazala sasvim drugo lice u oblastima koje su bile daleko od kulture!
Milan Popović, Večernja zabava usamljenog momka, 1992.
Likovna jesen je uvek išla na dva koloseka – s jedne strane čvrto institucionalno određenom, s druge, dozvoljavana su izvesna institucionalna odstupanja koja će ipak prevagnuti. Osnovana je kao manifestacija koja je imala zadatak da prikazuje savremenu jugoslovensku umetnost i da što je najvažnije – stručnim žiriranjem bira šta će da otkupi da bi jednog dana u budućnosti bila muzej moderne jugoslovenske umetnosti. Od samog početka neko je, Konjović pre svih, imao viziju da bi bilo dobro da te godišnje manifestacije budu jedan plodotvoran momenat na osnovu koga će se uzorkovati savremena scena i na temelju tih fiksiranih uzoraka u jednom trenutku će se predstaviti kao summa summarum jednog doba u smislu svedočanstvene zbirke koja će pokazati šta je u jednom trenutku bilo najvažnije.
Već Druga Likovna jesen 1962. bila je potpuni šok, nešto sasvim novo – proglašena je jedina jugoslovenska zajednička izložba apstraktne umetnosti. To je bilo jako hrabro pogotovo kad se radi o jednoj mladoj ustanovi…
Božidar Damjanovski, Klasifikacija, 1978.
… Treća likovna jesen bavi se crtežom. Zanimljivo da je Sombor je prvi grad koji je pokrenuo manifestaciju prikazivanja crteža kao samostalnog medija. Tek pet godina posle u Zagrebu će početi Bijenale savremenog jugoslovenskog crteža, a u Rijeci Međunarodno bijenale crteža…
… Likovna jesen ugašena je 1995. i sva dela koja su ostala transferisana su u Gradski muzej. Muzej je uradio reviziju i odlučeno je da se napravi komisija, pregledan je fond i po nekim saznanjima, jer nije sačuvana originalna dokumentacija, ustanovili smo da najmanje 40 slika nedostaje – Gvozdenović, Lubarda, Konjović Cuca Sokić, Ivan Lacković, Peđa Milosavljević, Ivan Tabaković…!!! Zastrašujuće! Ali zahvaljujući ovoj akciji Fondu je vraćena 21 slika… Zbirka je digitalizovana…
Slike su iz Gradskog muzeja Sombor.
Ključne reči: likovna jesen u somboru, savremena umetnost u jugoslaviji, milan konjović