Sunčanog oktobarskog dana, oko podneva, ekipa,– Mića, Nela, Vladan i Bojana, uputila se u Sombor, bez ijednog razloga osim da zajedno provedu dan u gospodstvenom gradu “s pedigreom” zelenila. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Nekada sedište Bačko-Bodroške županije, sada je sedište gradske uprave Sombora, današnji izgled je od 1882….
… radni dan, podne, Sombor tih kao da je banjsko mesto. Tragamo za monumentalnom slikom Ferenca Ajzenhuta “Bitka kod Sente”. Parking nas onemogućava u poduhvatu. Eto razloga da dođemo još jednom u Sombor…
… u srcu Sombora, u parku koji kao da je na primer u Antverpenu, mom omiljenom gradu…
… ovo je tezga koja više od svega svedoči o gradu kulture (bez titule), knjige i longplejke. Novosadski deo muške ekipe proučava…
… Pavle Vuisić zauvek. Nisam znala da se njegovo prezime piše bez ”J”…
… tik pored Trga Pavla Vuisića je dalmatinski restoran, Mediteran na severu Bačke. Vojvodina je isplivala iz Panonskog mora, kao Atlantida…
… dobra lokacija?…
… onda me je zapahnula secesija, i ovakva, ruinirana, vodi me ka mojim drugaricama Viktoriji Aladžić i Majdi Sikošek koje se bave ovim umetničkim pokretom s kraja 19. veka kao odgovorom na akademizam u umetnosti tog vremena…
… svega ima “u tem Somboru”…
… bicikl, obeležje Sombora, Vojvodine cele. Odosmo iz Sombora, autom.
Dogovor je dogodine u Somboru, pred slikom “Bitka kod Sente”.