U Gradskom muzeju Subotica održava se izložba “Jožef Kiš – Čovek koji je preoblikovao Bačku”. Autorka je etnološkinja Mirjana Đekić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin. Foto: Gradski muzej Subotica
Mirjana Đekić, bager na nožni pogon, portret Jožefa Kiša
Jožef Kiš (Budim,1748 – Sombor, 1813, sahranjen po sopstvenoj želji u Vrbasu) tvorac je Velikog bačkog kanala koji je pušten u saobraćaj 2. maja 1802. godine. Na njegovim osnovama nastao je hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav. Izložba u Gradskom muzeju Subotica sveobuhvatni je pregled njegovog života i rada koji je koncipirala etnološkinja Mirjana Đekić.
Na izložbi Jožef Kiš – Čovek koji je preoblikovao Bačku predstavljena je bogata arhivska građa planova, dokumenata, fotografija i drugih artefakata koje je prikupila autorka. Kroz Kišov život može se pratiti nastanak Velikog bačkog kanala u kontekstu vremena u kome je nastajao i doprineo privrednom razvoju ovog kraja na kraju 18. i početkom 19. veka.
Jožef i njegov mlađi brat Gabor pohađali su Inženjersku vojnu akademiju u blizini Beča, a potom putovali u Zapadnu Evropu, u Holandiju i Englesku, na stručnu obuku iz hidrotehnike 1768. godine. Tu se Jožef upoznao i sa novim načinom organizovanja velikih melioracionih projekta i njihovog finasiranja – radom akcionarskog kapitalističkog društva kao nosiocem i finanasijerom njihove izgradnje. Krajem 18. veka napustio je vojsku i kao komorski inženjer, carsko–kraljevski matematik i hidraulik, došao u Bačku i nastanio se u Apatinu. U Apatinu je Jožef Kiš nacrtao svoju prvu kartu Bačke 1779. godine. Na karti je, pored vrba, nacrtao i dve ljudske figure u odeći tipičnoj za to vreme. Ovakav način crtanja karata nije bio prisutan kod ijednog drugog crtača tog vremena, a nije zabeležen ni na drugim njegovim radovima. (Mirjana Đekić)
Jožef Kiš je ideju o povezivanju Dunava i Tise izgradnjom plovnog puta od Monoštora na Dunavu do Bačkog Gradišta na Tisi, dobio radeći na odvodnom kanalu Sivac–Vrbas 1787… Planom su predviđene tri prevodnice: u Monoštoru, Vrbasu i Bačkom Gradištu, čiji su nacrti i profili priloženi. Braća su smatrala da će troškovi gradnje kanala iznositi oko 900.000 forinti. Kanal je trebalo da gradi privatno akcionarsko društvo po odobrenju Njegovog veličanstva. Do realizacije projekta došlo je 1792… Radovi, započeti zvanično u Vrbasu 6. maja iste godine, pod rukovodstvom Jožefa Kiša kao direktora, trajali su do marta 1796. Usled teškoća na terenu i uvećanih troškova izgradnje, Jožef i Gabor Kiš smenjeni su sa dužnosti 1797. godine… (Mirjana Đekić)
Gradska kuća u Subotici, plan dogradnje Jožefa Kiša
Jožef Kiš je ostavio trag i u graditeljskom nasleđu Subotice i Sombora, kroz rad na različitim objektima.
Veliki bački kanal, poznat kao Francov kanal, pušten je u saobraćaj 1802. godine. Otvaranje je iz daljine posmatrao Jožef Kiš,kao smenjeni direktor nije bio pozvan na svečanu ceremoniju. Preminuo je u Somboru, ali je želeo da bude sahranjen u Vrbasu. Na njegovom nadgobnom spomeniku je epitaph – Ovde počiva Jožef Kiš, Mađarski plemić o čijoj besmrtnosti svedoči ovaj Francov kanal, a smrtnost obznanjuje ovaj mermer.
Na delima i vizijama Jožefa Kiša nastao je hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav koji je Vojvodini doneo desetine jutara plodne zemlje, a njenim stanovnicima novi život. Danas je Veliki bački kanal crna tačka u Evropi po zagađenosti!