Julska subota predveče, predah od paklenih vrućina koje su trajale danima. Piše/Foto: Bojana Karavidić
Danima sam izlazila iz kuće samo u neophodnu nabavku i šetnju sa Hektorom (i on se vukao kao prebijen, siroti krzneni ljubimac). Otežalim korakom otišla bih do pijace, obližnjeg supermarketa i pravac nazad pod tuš. Bilo je dana kada sam otvarala kućna vrata samo zbog Hektora. Onda je uoči vikenda produvalo, pala kiša, vazduh se osvežio…
… dragoceni drvored u centru Novog Sada…
… Dunavski park i njegov zaštitni znak – ogradica jezera pored koje se slika svako dete. Bilo je i labudova, nema ih više…
… pogled na gore – cvetni balkon…
… iz krova krošnja kiselog drveta…
… u centru starog Novog Sada u jednom od prolaza iz pešačke ulice Zmaj Jovine nikle zgrade rugobe…
… bezlična vizura Novog Sada, koju donekle spašava Gradska kuća…
… Dunavski park nedavno je ograđen. Začudo, uspešan gradski projekat…
… Dunav večni, ćuti, trpi, teče i sanja o vremenu kada se u njega neće izlivati novosadska kanalizacija.