Krajem prošle godine objavljena je antologija „Tela i jezici u pokretu: savremena ženska poezija u postjugoslovenskim pesničkim kulturama“ koju je priredila Dubravka Đurić (Izdavačka kuća [Re]konekcija, Novi Sad, 2024). Autorka crno-belih fotografija: Ana Lazukić
Foto: korzoportal
Obimna antologija koju je priredila Dubravka Đurić „Tela i jezici u pokretu: savremena ženska poezija u postjugoslovenskim pesničkim kulturama“ obuhvata 40 pesnikinja koje dolaze iz različitih kulturnih, istorijskih i društvenih konteksta sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Naslov naglašava savremeni trenutak u kojem se pesnikinje i poezija kreću kroz različite geografske prostore, što za sobom povlači i kakofoniju jezika i naglašava da poezija danas postoji ne samo kao štampano delo, već i kao performativna, medijska i društveno angažovana umetnost u pluralnosti oblika, tema i pesničkih ideologija.
Recenzetkinja Biljana Dojčinović – “Osnovni doživljaj poezije koju je Dubravka Đurić i sama pesnikinja, teoretičarka poezije i osnivačica jedne pesničke škola, odabrala za ovu antologiju jeste – snaga. U ovom izboru čujemo snažne i pobunjene ženske glasove koji u slikama zasnovanim na svakodnevici, na istoriji sveta ili istoriji same poezije, na elementima popularne kulture ili kulture specifične za ovo podneblje, otvaraju drugačiji kritički pogled na sve što nas okružuje: ekonomske, društvene, porodične, ekološke, ulične priče, realne i nadrealne doživljaje, nepravde, nasilje, nepažnju…”
Iz Uvodne beleške Dubravka Đurić, priređivačica antologije „Tela i jezici u pokretu: savremena ženska poezija u postjugoslovenskim pesničkim kulturama“ – “Izazovan je zadatak sklopiti antologiju postjugoslovenske ženske poezije. Previše je dobrih i zanimljivih autorki I svaki izbor jedino može biti fragmentaran. Standard književne proizvodnje je na visokom nivou jer zahvaljujući internetu i štampanoj produkciji književnosti, nikada nije bilo toliko književnih tekstova na dohvat ruku profesionalnim i neprofesionalnim spisateljicama i piscima. Sigurno da ova antologija u izvesnoj meri reprodukuje lokalne pesničke kanone, ali namera mi je, pre svega, bila da pokažem da poezija postoji u pluralnosti oblika, ideologija i tema…”
„Druga smena“
Silvia Dražić, jedna od dve urednice (druga, ravnopravna je Vera Kopicl) „Tela i jezici u pokretu: savremena ženska poezija u postjugoslovenskim pesničkim kulturama“ kaže za korzoportal – “[Re]konekcija je osnovana 2016. s idejom da se bavi istraživanjem kulturnog nasleđa sa jedne, a sa druge strane praćenjem savremene ženske umetničke scene. Izabrale smo put različit od uobičajenog u sektoru nevladinih organizacija, odnosno njihovog angažmana na javnoj sceni što znači da smo rešile da ne nastupamo deklarativno, da ne konstatujemo/utvrđujemo kakav je položaj žena umetnica, nego da u stvarnom svetu, u granicama naših mogućnosti napravimo pomake, pa makar bili mereni mikronima/nanometrima. To znači da ako se radi o književnosti objavljivaćemo knjige, ako se radi o muzici to će biti CD, ako se radi o vizuelnoj umetnosti priredićemo izložbu. Znači, imaćemo, odnosno imamo ‘proizvod’ koji korak po korak menja položaj umetnica u pravcu kvaltativne promene.”
Na korcama antologije „Tela i jezici u pokretu: savremena ženska poezija u postjugoslovenskim pesničkim kulturama“ su radovi Nataše Teofilović “s.h.e. queen & burn 615”.