Mirko Štark (Beograd,1953) je hodajuća urbana priča Novog Sada, što znači da nešto manje od sedam decenija korača novosadskim asfaltom, svaki čas zastajkujući da porazgovara, da se pozdravi, da odgovori na pitanja. Zbog posvećenosti svakoj osobi, uglavnom kasni na ugovorene sastanke. Piše: Bojana Karavidić. Foto: Lična arhiva M.Š.
Foto: korzoportal
Nedavno je hor Jevrejske opštine „Hašira“ u novosadskoj sinagogi obeležio 31 godinu rada. Mirko Štark je od 1997. član hora, bas, istovremeno i predsednik/organizator. U našem razgovoru stalno se vraćao na temu hora dodajući nove podatke, a kad sam ga opomenula da ovo nije priča o horu, već o njemu, Mirku Štarku, rekao je – „Izvini. Od kada sam se sa suprugom Vesnom pridružio horu, to je naša baza koja nam pomaže da održimo duhovnu i mentalnu stabilnost, pa nikada kraja pričama o horu.“
Mirko Štark o horu „Hašira“ koji neguje duhovnu i svetovnu jevrejsku muziku, kao i muziku drugih naroda, od skoro i POP, svojim aktivnostima u njemu, horiste, organizatora, po potrebi je i vozač autobusa na turnejama (kada prigusti) – „Od mladih dana bavio sam se organizacijom. U gimnaziji („Moša Pijade“, prim. B.K.) organizovao sam ekskurziju, pomagao sam prijateljima kada putuju, a onda sam 1977. počeo da radim u Televiziji Novi Sad. Bilo je to njeno najsrećnije vreme, uz mnogo entuzijazma i ljubavi svih nas. Nije bilo baš mnogo znanja, ali bilo je volje i predivnih ljudi koji su želeli nešto kvalitetno da naprave. Kada sam se učlanio u ‘Haširu’ činilo mi se prirodnim da pomognem u organizaciji koja nije najbolje funkcionisala. Organizacija jeste zanat, produkcija je važna u umetničkim delatnostima, pa sam spojio ‘zanat’ i umetnost. Onda su me proglasili za predsednika hora (smeje se) što donosi mnogo rada i rizik. Ali kada vidim da naš hor napreduje, postaje sve bolji to mi je veliko zadovoljstvo. Naša dirigentkinja Vesna Kesić Krsmanović koja vodi hor 20 godina, ulaže u nas amatere ogromno strpljenje, pa smo se po kvalitetu približili profesionalnim horovima. Ona, inače, vodi hor Srpskog narodnog pozorišta.”
Hor “Hašira”
Kada mislite da je nešto nemoguće, zovite Mirka Štarka/Kako je sprečio da bude uništen LP sa kultnim emisijama “Beograde, dobro jutro” Duška Radovića – “Po njegovim emisijama na Studiju B, ujutru u 7.10 programirao sam dan. Radović je potom bio zabranjen, emisija je ukinuta. Kada smo ya TV Novi Sad radili emisiju o Beogradu, reditelj mi je rekao da prona]em inserte iz radio emisije Duška Radovića ‘Beograde, dobro jutro’. Tada sam se obratio Studio B i dobio odgovor da oni nemaju snimke, jer su imali jednu traku koja je svakog jutra presnimavana. Savetovali su da pitam u zagrebačkom ‘Jugotonu’ koji je snimio LP Radovićevih emisija. Tada nije bilo interneta da istražim, već sam telefonski došao do osobe u Zagrebu koja mi je rekla da sam se javio u minut do dvanaest, jer upravo šalje spisak za uništenje ploča koje se ne prodaju. Odmah mi je, sva srećna što će ploče imati novi život, poslala 20 ploča i to bez novčane naknade.”
Zahvaljujući poslu pouzdanog organizatora/producenta u Televiziji Novi Sad, na pragu osamdesetih godina prošlog veka proputovao je solidan deo sveta. Do danas ne zaboravlja zlatni period nove televizije u Jugoslaviji – “Nisam se borio za projekte, urednici su me pozivali, jer su imali poverenja. Nije mi bilo važno da li su u pitanju Gardinovci ili Tokio, sve sam radio sa istom energijom, a imao sam urednike s integritetom. Godine 1974. počeo je njen eksperimentalni program. Ravnopravno smo se ‘nosili’ sa televizijskim centrima starijim od nas. Postali smo zapaženi po dečjim programima ‘Neven’, ‘Muzički tobogan’, emisiji ‘Od našeg dopisnika’ u kojima je bilo obrađeno oko 140 svetskih gradova, zatim ‘Varošararijama’ u kojima je fokus bio na manje poznatim gradićima prvo u Vojvodini, zatim smo se proširili na celu Jugoslaviju.”
Mirko Štark govori i o gorkom ukusu organizatora/producenta tokom snimanja emsija u metropolama – “Gledaoci u emisijama vide samo sjaj velegrada, ali kada ste na radnom mestu, sve je drugačije. Najčešće sam se sa tih putovanja vraćao sa gorkim ukusom, jer recimo želim da vidim neki muzej, da uđem u kafe da na miru popijem sok, ali za to nije bilo vremena. Nikada nismo imali doboljno novca, pa ono što su svetske televizije radile po mesec dana, mi smo radili za šest dana. Dnevno smo snimali više od deset intervjua. Naš sat je otkucavao sekunde! Radilo se od zore do kasne večeri, a kad sve završimo odemo u hotel da vidimi šta smo uradili, šta bi još trebalo. Rešavali smo problem u hodu i kada se činilo da su nerešivi. A svima sam bio i mama i tata (smeje se). Nekada sam brinuo o tri osobe, nekada o 300!”
O akademskoj karijeri Mirko Štark nikada nije razmišljao. Ipak, 2003. postao je profesor na Akademiji umetnosti Novi Sad – “Kada sam dobio poziv, molio sam da mi daju sedam dana da razmislim, nisam mogao sebe da zamislim u ulozi profesora. Konsultovao sam se sa suprugom Vesnom i kćerkom Hanom, shvatio sam da je moja profesija stresna i prihvatio sam ponudu. Na Akademiji sam proveo petnaest godina i bio sam presrećan. Privilegija je biti profesor, raditi sa mladima. Na prvom času uvek sam govorio da kao profesor ne mogu da ih spasem sopstvenih grešaka, ali da će im moje iskustvo pomoći da shvate da se greške prežive.”
Mirko Štark, Siniša Bokan (dekan AUNS)
Mirko Štark bio je predsednik Jevrejske opštine Novi Sad nepune tri godine, do oktobra 2024 – “U Jevrejskoj opštini sam takoreći odrastao, družio se sa vršnjacima, išli smo na letovanja kada su dolazila deca iz jevrejskih opština iz cele Jugoslavije. Neka prijateljstva traju do danas iako sada živimo u novonastalim državama. Kada sam se uključio u hor “Hašira” bio je to korak ka svojevrsnom aktivizmu. Zatim su me predlagali nekolikio puta za predsednika Jevrejske opštine, odbijao sam jer fizički nisam postizavao, ali došao je trenutak kada sam osetio da treba da prihvatim. Ostao je mali broj aktivnosti, bili smo malo vidljivi, ljudi van zajednice skoro da nisu znali da radimo. Imao sam ideju, pre svega, da se otvorimo prema svim Novosađanima”.
Pored aktivnosti u “Haširi”, Mirko Štark je urednik programa “Kulturni utorak” u Jevrejskoj opštini Novi Sad. Nekada su susreti bili ponedeljkom, ali opet je hor prevagnuo – “Promena dana je zbog toga što hor već 31 godinu ima probe ponedeljkom, to nisam želeo da promenim. Koncepciju programa sam preuzeo, sastoji se od tematskih predavanja, promocija knjige, mini koncerata uz klavir, pozorišnih predstava, filmskih večeri. Teme su vezane za jevrejstvo, ali ne isključivo. Gosti su nam književnici, novinari, diplomate, filmski stvaraoci… Da bismo povećali vidljivost programa sada unapređujemo sajt i aktivnosti na društvenim mrežama.”
Anamneza Novosađanina Mirka Štarka – “Moj otac je odrastao u Novom Sadu, a ja sam ovde došao kada sam imao šest godina iz Bosne gde je tata radio kao inženjer rudarstva, bio je direktor rudnika ‘Breza’, to mu je dopalo prema planskoj raspodel u Jugoslaviji. Želeo je da se vrati u Novi Sad. Prvog dana u Novom Sadu izgubio sam se. Našli su me na Dunavu kako posmatram brodove. U Bosni sam odrastao pored potočića gde sam video samo papirne brodove. Tako je počelo moje zaljubljivanje u Novi Sad koji je postao član moje porodice. Kao i svi, ima dobre i loše osobine, ima gospodstvenost, tradiciju, plodove baštinimo do danas, nekada je malo uobražen, nekada zatvoren, ali kad vas jednom prihvati to je zauvek”
Ručkovi subotom kod Štarkovih, pod majčinim okriljem bili su nezaboravni – “Bilo nas je troje dece. Kada smo osnovali svoje porodice, majka nije odustajala da nas okuplja subotom. Kuvala je ručak za nas desetak koliko nas je bilo, kad je ko mogao da dođe. Tako smo naučili koliko je porodica važna za našu ravnotežu. Ljubav prema porodici ostala je do danas. Nezadovoljan sam vremenom koje posvećujem sada unucima, sestrinoj i bratovljevoj deci, ali kad nešto prigusti sve ostavljam i priskačem u pomoć.”
Mirko i Vesna
Mirko Štark je otelotvorenje “novosadiste” pešaka, bicikliste, jednom i padobranca (tada se slomio), nasmešenog građanina pod zimskim ili letnjim šeširom koji osobe ženskog pola pozdravlja rukoljubim. – “Na mapu zabodem šestar u Novi Sad, onda izmerim rastojanje do Rima, Jerusalima, Beča i putujem. Novi Sad je epicentar, odakle sve počinje i završava se. Gde god da sam u svetu Novi Sad mi je u srcu. Volim ga sa dobrim i lošim osobinama, kao člana porodice u kojoj niko nije savršen. Ali ono što me oogaćuje su ljudi“
U poslovoj biografiji Mirka Štarka upisani su TV Novi Sad, reklamna kompanija Media Lab, TV i video produkcija Urbans i Akademija umetnosti Novi Sad. Privatne preokupacije su film i muziku.